NOVE KNjIGE
Nikola Devura, „Dobrilo Aranitović – Junak jedne prelepe intelektualne priče“, Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar, Šabac 2024.
Knjiga „Dobrilo Aranitović – Junak jedne prelepe intelektualne priče“, koju je kao autor potpisao Nikola Devura a kao izdavač Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar, ugledala je svetlost dana. To je svojevrsna zbirka prikaza i članaka o delima svestranog profesora filozofije, bibliotekara – savetnika, prevodioca, književnika, leksikografa, vrsnog bibliografa, kulturologa i itraživača kulturne baštine, koji je kao priređivač protumačio mnoge filozofske, istorijske i književne ideje i događaje.
Intelektualnu priču originalnog stvaraoca, duplog dobitnika prestižne nagrade koja nosi ime znamenitog Šapčanina Stojana Novakovića (1998. i 2013), otvara osvrt na enciklopediju „Podrinje u ustancima 1804-1815“. U prvu od četiri celine svoje knjige Devura je uključio i besedu koja je 2012. godine izrečena o monumentalnom delu „U predvorju podrinskog Parnasa“. Pred čitaoce izneo je i „Starovlaške teme“, Aranitovićev „dug“ rodnom zavičaju.
Među „člancima i prikazima o priređenim izdanjima“ u knjizi su izdvojeni: „Kroz nekadanju Tromeđu“, „putopisna proza o pljevaljskom kraju iz 1932. godine“ zaboravljenog Grigorija Božovića, „Spomenica Milošu Stojićeviću Pocercu“, deseti jubilarni broj „Mišarske čitanke“, koji je Aranitović uredio, „Sabrani radovi“ učitelja i misionara Stevana I. Samardžića i „Staze moga života“, germaniste i humaniste Radosava Medenice.
Devurin izbor su i prikazi Aranitovićevih prevoda ruskih teologa i filozofa -bogotražitelja: „Izvori religije“ Aleksandra Menja, „Kriza industrijske kulture“ i „Filozofska beda marksizma“ Borisa Višeslavceva, „Put duhovne obnove“ Ivana Iljina i „Na terazijama Jova“ Lava Šestova. Tu je i „Geteov filozofski pogled na svet“ jermenskog filozofa Karena Svajsana, preveden sa ruskog jezika, kao i bibliografija „F. M. Dostojevski kao mislilac, filozof i bogoslov“ i prvi put objavljen „Književni kosmos Dostojevskog“. Važno mesto u knjizi dato je i „Bibliji bibliotekarstva“, koju je pod naslovom „Biblioteka kao ogledalo Vaseljene“ Aranitović priredio i preveo kao „oglede iz savremene ruske nauke o bibliotekarstvu“ i za koju je 2009. godine dobio Nagradu „Đorđe Natošević“.
Prikazi bibliografija, četvrta celina u knjizi koju je Nikola Devura posvetio Dobrilu Aranitoviću, čine dva naslova. Prvi je „Milovan Đilas – Bibliografija sa hronologijom života i rada“, posvećen prvom disidentu u Evropi, a drugi je prilog bibliografiji „Filozofsko-bogoslovski aspekt Njegoševog dela“.
Iz ogromnog stvaralačkog opusa vrednog šabačkog profesora koji je izuzetno zadužio srpsku kulturu, bibliografa prvog reda i prevodioca „plejade ruskih filozofa srebrnog veka“, verujemo da nije bilo lako izdvojiti dvadesetak naslova (tri originalna rada, pet mišljenja o člancima i prikazima priređenih izdanja, devet prikaza prevedenih dela i dve bibliografije). Nije bilo lako, jer je Dobrilo Aranitović objavio 125 posebnih izdanja i više od 1.300 priloga u periodici i zbornicima. Nikola Devura, međutim, uspeo je da na 150 strana sačini skicu za stvaralački portret intelektualca koji je iz rodnog sela Malo Krće i Pljevlje, preko Beograda, Varvarina i Srpske Crnje 1973. stigao u Šabac. Stigao kao gimnazijski profesor filozofije, i – zauvek (p)ostao Šapčanin.
Književniku Nikoli Devuri hvala na vrednoj i važnoj knjizi, priči o čoveku koji je sačuvao i u srpsko pamćenje vratio nekoliko stotina personalnih i tematskih bibliografija o našim i inostranim naučnicima, književnim stvaraocima i filozofima. Hvala na jedinstvenoj pohvali darovitom i vrednom eruditi, koji u Šapcu živi i stvara već 50 godina a „političke gradske elite“ uporno odbijaju da ga se sete.
Ž. Vojinović
