Dragi moji,
dok Srbija čeka milost vlasti, ili konačni slom pobunjenih studenata, profesora i naroda koji ih sledi, najaktuelniji su lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Naravno da će stranka na vlasti i njen neformalni vođa, ali svakako vođa, lagano da ostvari pobedu, i to preko svojih uigranih ekipa za izbore… Svi znaju kako to izgleda. Kupovina glasova, ucene zaposlenjem, pokloni u maloj, ali i velikoj vrednosti, pa i oni u novcu, asfaltiranje za jednokratnu upotrebu, tipa“ drži asfalt do prve kiše“, svakorazna, mahom prazna obećanja, i sve to praćeno masovnim krkanlukom i pevanjem hitova za narod, uz hektolitre piva i ostalog… A za one, koji i pored svega, ostanu neposlušni, slede odredi crnih majica, kapuljača i džipova… Sve već viđeno, doživljeno i preživljeno… Male sredine imaju još jedan problem… Preletačevići koji niču posle izbora, kao pečurke posle jake kiše… Kladim se u šta god, da ni studenti, ni građani koji su za njih, ni opozicija, koja jedva da postoji, ne mogu ništa u Zaječaru i Kosjeriću… Mašinerijom na naivne… Živi bili, pa videli…
Nešto drugo je ipak u velikim sredinama. Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Čačak, Kruševac, Kraljevo, Valjevo, Šabac, Novi Pazar, Leskovac, Vranje… tu je situacija drugačija, i tu se može očekivati pobeda studenata, profesora, učenika, probuđenog naroda… Samo je jedna smetnja toj pobedi… Koja, pitate se?… Nisu to Informeri, Pinkovi, Hepi televizije, Tanjug, Alo, Kurir, lažni analitičari, medijski stručnjaci, i sva ostala mašinerija, koju kontroliše vlast i njen vođa… Ne. Nisu oni smetnja. Smetnja je opozicija… Jer ona je, ovakva kakva je, razjedinjena, usitnjena, nesložna, ideološki iscepkana, sklona sujetama i samoreklamiranju,… i onda, takva, kakva je, postaje jedini adut vlasti i vladajućih Partija, ili, samo jedne Partije… Jedina šansa vladajućim je da igraju na opoziciju i pokušaju nemoguće… da ostanu na vlasti ne samo u lokalnima sredinama, već u celoj Srbiji… Nije to predviđanje bez osnove… Srbija je pokrenula stvar, njeni građani, studenti, učenici, profesori… narod, želi promene i hoće ih svim srcem, gladan je pravde i istine… ali, nisam siguran da to žele baš sve opozicione stranke, ili one koje sebe tako doživljavaju… Jedni drugima podmeću klipove u točkove, ruše se međuosbno, optužuju, kritikuju između sebe i nameću samo i jedino svoj stav… a svi ovi koji su za promene, žele samo jedno: ujedinjenu opoziciju… Može li to da učini srpska opozicija? Mislim da ne može… Neće, ne želi… I šta onda ostaje… Da svi ovi pobunjeni i za proteste spremni, poslušaju studente i njihove ideje, bez ikakve dileme: samo obrazovani, sposobni, koji nisu opterećeni strančarenjima ili ma kakvim pređašnjim funkcijama, koji ima čisto srce i još čistije misli, energiju i želju… neka budu na Listi za izbore… Ovog puta… dok se konačno ne isfiltrira mulj u opoziciji, mora se ići samo i jedino tako… A posle, videćemo…
Sve Vas volim i pozdravljam.
