U okviru serijala Litijum: Stručnjaci govore, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Ratko Ristić, istakao je niz ozbiljnih upozorenja na ekološke, zdravstvene i društvene posledice potencijalne eksploatacije litijuma u Srbiji, posebno u dolini Jadra.
„Jedino mesto na planeti gde bi se, usred stabilnog poljoprivrednog predela u kojem žive hiljade ljudi, vršila eksploatacija i prerada litijuma, uz izgradnju deponija, bio bi ovaj naš slučaj. Nadam se da do toga neće doći“, poručio je Ristić.
Profesor je naglasio da bi, osim zagađenja zemljišta, podzemnih i površinskih voda i vazduha, došlo i do fizičkog uništenja ogromnih površina veoma kvalitetnog zemljišta, koje je nezamenjivo za poljoprivredu i prehrambenu sigurnost.
Uzimajući situaciju u Boru kao primer, Ristić je upozorio da svaki četvrti stanovnik ovog grada boluje od karcinoma, a da zvanični podaci opovrgavaju tvrdnje da rudarenje doprinosi razvoju: „U Boru je broj stanovnika između 2011. i 2021. opao za 15%. Mladi beže, a broj obolelih raste. U zemljištu, vodama i biljkama u okolini Bora prisutan je visok nivo teških metala i zagađivača. Borska i Kriveljska reka više nisu reke, već kanali kroz koje teku otrovi. Bor je, nažalost, već žrtvovan. Da li zaista želimo da stvorimo još jedan Bor u dolini Jadra?“ pita Ristić.
On upozorava da bi eksploatacija litijuma u Jadar i Rađevini ugrozila više od 450 biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je 145 zaštićeno ili strogo zaštićeno, kao i najvrednije rezerve pijaće vode u Zapadnoj Srbiji.
Posebno je istakao da prirodna obnova zemljišta traje hiljadama godina: „Prirodni kapacitet samoobnavljanja zemljišta je 0,1 mm godišnje. Za obnovu 1 cm potrebno je 100 godina. A neko bi da uništi 30-40 cm najkvalitetnijeg zemljišta zbog proizvodnih lanaca koji su samo virtuelna obećanja.“
„Građani Srbije su jasno razumeli šta je u pitanju. Ne smemo dozvoliti da Srbija postane rudarska kolonija Zapada, kako je to svojevremeno tačno primetio i austrijski Die Presse.”, ističe profesor Ristić.
