Zapisi iz, još uvek, pomračenog grada
Protest koji organizuju studenti i maturanti Šapca jedinstvena je prilika da ovovremenska generacija Šapčana, i svi oni koji žive u gradu Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka, pokažu da su dostojni svojih predaka ali i potomaka.
Šabac je grad sa bogatom, ali i teškom istorijom, često na udaru velikih istorijskih lomova zbog svog strateškog položaja na obali Save. Kroz vekove, trpeo je razaranja – od osmanskih osvajanja, preko austrougarskih pohoda, pa sve do stradanja u Prvom i Drugom svetskom ratu. Posebno je potresan događaj iz Prvog svetskog rata, kada je Šabac bio jedan od prvih gradova u Srbiji koji je pretrpeo austrougarsku odmazdu i okupaciju, poznatu po brutalnosti. A posle tog rata jedan putopisac ga je opisao kao „pustoš koja se rečima opisati ne može“.
Šabac je jedini grad u Srbiji koji je odlikovan sa tri izuzetno značajna priznanja, dodeljena za heroizam i stradanje tokom Prvog svetskog rata:
Francuski Ratni krst sa palminom grančicom – dodeljen 8. jula 1920. godine, kao prvo takvo priznanje koje je Francuska uručila gradu van svoje teritorije. Ovim ordenom Šabac je upoređen sa francuskim gradom Verdenom, poznatim po velikim stradanjima, zbog čega je Šabac i nazvan „srpski Verden“.
Čehoslovački Ratni krst 1914-1918 – dodeljen 13. juna 1926. godine, kao priznanje za hrabrost i otpor tokom rata. U znak zahvalnosti, tadašnja Pocerska ulica u Šapcu preimenovana je u Masarikovu, po predsedniku Čehoslovačke Tomašu Masariku.
Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda – najviše vojno odlikovanje Kraljevine Jugoslavije, dodeljeno 3. juna 1934. godine za podnesene žrtve i junaštvo u Velikom ratu.
U čast ovih priznanja, u centru Šapca, 2008. godine, podignut je Spomenik tri odlikovanja, delo vajara Mije Tomanića. Na spomeniku su prikazane replike sva tri ordena, a na vrhu se nalazi vojnički šlem, simbolizujući stradanje i hrabrost građana Šapca. Ova odlikovanja i spomenik svedoče o izuzetnoj istoriji Šapca i njegovoj ulozi u borbi za slobodu pa bi bilo lepo da se svim gostima koji. 31. maja dođu u Šabac pokaže ovaj spomenik i ukaže na odlikovanja.
Ništa bolja situacija nije bila ni za vreme Drugog svetskog rata u kojem je, takođe, stradao veliki broj građana.
Iz tog ugla, može se gledati sa poštovanjem prema otpornosti i snazi ljudi koji su živeli i opstajali u našem gradu. Šabac danas ima kulturni identitet koji je snažno obojen tim istorijskim iskustvima – od bogate književne i umetničke scene, do tradicionalne privrženosti slobodi i nezavisnosti. Sve to govori o duhu grada koji, uprkos svemu, ne prestaje da se obnavlja i raste.
Međutim, Srbija, a samim tim i Šabac, ponovo su ugroženi. Ali ovoga puta, možda i od najbeskrupuloznijeg, najbezdušnijeg, najpodmuklijeg i „najkrvoločnijeg“ neprijatelja, predsednika države koji je okupirao Srbiju, zarad svog ličnog interesa i gramzivosti onih koji ga podržavaju, ne bira sredsta kako bi uništio našu državu a pre svega one koji bi trebalo da budu njena budućnost.
Zato je, poštovani sugrađani, u ovom trenutku, naša odgovornost mnogo veća. Izlaskom na ulice Šapca, 31. maja, i domaćinskim dočekom gostiju koji u naš grad dođu, je prilika da pokažemo da se ne slažemo sa režimom koji na vlasti opstaje isključivo zahvaljujući korupciji, kriminalu, rasprodaji zemlje i njenom pljačkom, pretnjama i ucenama…
Takođe, ovo je i jedinstvena prilika da javnosti, i domaćoj i svetskoj, pokažemo da imamo snage, volje i odlučnosti da pobedimo i ovog neprijatelja kao što smo pobeđivali i Kulin Kapetana i Oskara Poćoreka…
Zato, Šapčani, napred, u slavu za čast i Otadžbinu!
Ivan Kovačević
