Jedan od najopasnijih fenomena našeg doba jeste organizovana upotreba internet botova u svrhu političkog uticaja. Ovo više nije naučna fantastika, niti sporadična zloupotreba. Reč je o sistematskoj strategiji manipulacije javnim mnjenjem, tehnologizovanoj kontroli koja urušava temelje demokratije.
Botovi nisu novost. Godinama se koriste širom sveta, od američkih izbora do balkanskih političkih kampanja. U Srbiji, gde su mediji često pod kontrolom, a internet poslednje utočište slobodne misli, njihova sofisticiranost i perfidnost postaju posebno zabrinjavajuće. Ovi lažni nalozi, često vođeni od političkih struktura ili plaćenih operativaca, ne samo da brane vlast, već sistemski ugušuju svaki pokušaj kritike. U pozadini su interesne grupe, stranačke mašinerije, pa čak i međunarodni akteri, koji diriguju ovom digitalnom pešadijom.
Ovde ne govorimo o običnom „trolovanju“. Reč je o pažljivo izrežiranoj simulaciji narodnog glasa. Stotine lažnih naloga, ponekad pravih ljudi plaćenih da glume botove, orkestrirano kreiraju atmosferu jednoumlja. Ko god se usudi da kritikuje vlast, bilo na Iksu, Fejsbuku ili u komentarima portala, biva napadnut, ismejan, proglašen za „izdajnika“ ili „stranog plaćenika“. Na primer, tokom nedavnih protesta u Srbiji, talas botova je preplavio društvene mreže, šireći dezinformacije i ugušujući legitimnu debatu. U toj buci, prava rasprava nestaje, a kritičko mišljenje se povlači pred strahom i konfuzijom.
Posledice ovog informacionog nasilja prelivaju se u stvarnost. Stvaraju atmosferu straha, ukidaju političku konkurenciju, normalizuju netoleranciju. Kada građani počnu da sumnjaju u svaku reč koju pročitaju, kada ne znaju šta je istina, nastaje totalna konfuzija idealna za održavanje vlasti u senci. Internet, nekada utočište slobode, postaje bojno polje gde se istina gubi.
Platforme poput Iksa, Fejsbuka ili Redita imaju ogromnu odgovornost. Njihovi algoritmi, vođeni profitom, favorizuju viralnost nad verodostojnošću, omogućavajući botovima da cvetaju. Ipak, postoje svetli primeri otpora, kao što su nezavisni mediji i aktivisti koji razotkrivaju dezinformacije, poput organizacija koje analiziraju mreže botova ili edukuju građane o digitalnoj pismenosti.
Ko će braniti slobodu izražavanja u digitalnom dobu? Ako su institucije neme, mediji potkupljeni, a algoritmi slepi, odgovor leži u nama. Građanska digitalna pismenost, kritičko mišljenje i solidarnost su naš štit. To znači učenje prepoznavanja botova. Kroz alate poput, recimo, BotSentinel ili jednostavno pažljivim čitanjem obrazaca u komentarima. To znači podršku lokalnim inicijativama za medijsku edukaciju i odbijanje da se pridružimo lažnom horu. Ne mržnjom, nego istinom i upornošću.
Botovi će uvek postojati. Ali ne smeju pobediti.
Jovica Radović
