Ističe studentski rok za izbore
Sredinom maja ističe rok za raspisivanje izbora koji su studenti dali sada – nadležnoj instituciji. Do sada su manje – više većina parlamentarnih izbora bili vanredni i, naravno, pokradeni. Ovoga puta drugačija je slika jer studenti i srednjoškolci su preokrenuli političke prilike, i imaju oko 70 odsto podrške.
Stav oko studentske liste pomalo je podelio opoziciju, ali nikako neće uticati na angažovanost i upornost studenata, i najavu radikalnih poteza ako izbori ne budu raspisani. Za razliku od svih ranijih izbora koji su shvatani kao ratni plen, ovoga puta studenti ne traže ništa za sebe, nego samo da pripreme teren za neku drugu, normalnu Srbiju, gde se neće krasti na izborima, što je nezamislivo u modernoj Evropi. Za to su žrtvovali svoju školsku godinu, stotine hiljada pređenih kilometara peške ili biciklom, svoje vreme, lagodan život…
A pokazali su mnogo, mnogo više nego sve stranke zajedno koje, tobož, u prste znaju pravila političke borbe i društveni sistem. Prešpartali su Srbiju uzduž i popreko, gotovo svuda su dočekani kao oslobodioci, i što je najteže – probudili saosećanja, solidarnost, veru u budućnost. Organizovali najmasovnije skupove u istoriji Srbije: Slavija, Autokomanda, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Beograd – 15. marta, Novi Pazar… Sledili su skupovi i u Kraljevu, nedavno u Loznici, sledi Subotica, Čačak, Šabac…
Primera radi do sada je najveći skup u Loznici bio protiv kopanja litijuma, sa oko četiri hiljade učesnika, a ovaj, devetog maja, bio je višestruko veći. Jedan od učesnika pomenu da je ovo početak Trećeg srpskog ustanka. Svi ovi protesti, a bilo je više hiljada, i u najzabačenijim delovima Srbije gde se nisu bunili ni protiv Turaka, protekli su u izuzetnoj atmosferi sa nezabeleženom energijom. Uz to, studentsko putešestvije do Strazbura i Brisela ujedinilo je dijasporu, i svakako je daleko više njih spremno da glasa protiv ovog režima nego ranije.
Iako se izborni uslovi nisu promenili, a teško da će, uprkos zahtevima ODIHR-a i opozicije, studentska energija i organizovanost obećavaju da režim ne može da krade kao ranije. Ne bi sigurno dozvolili da, kao u decembru 2023, olako se nastavi glasanje uprkos vidnim nepravilnostima. Beograd je sigurno bio dobijen, ali se opozicija stidljivo nećkala da sačeka navodno izjašnjavanje Izborne komisije i tužilaštava.
Do danas nijedna prijava sa dokazima o izbornoj krađi nije ušla u proceduru, niti će.
Kada studenti mogu da organizuju skup kao 15. marta, sa čitavim arsenalom opstrukcija režima, sa pola miliona ljudi, sigurno je da mogu to još masovnije i energičnije. Izvesno je da vreme izmiče za Srbiju jer ovde ništa ne funkcioniše, sem Kontrole letenja koja radi po međunarodnim pravilima. Do sada je režim pribegavao dugorčnom iscrpljivanju, protesti „Jedan od pet miliona“ i „Srbija protiv nasilja“, ali ovoga puta suprotna strana sve više jača.
Već krajem nedelje biće mnogo šta vidljivije: koliko će naprednjačka vlast uspeti da okupi pristalica u Nišu, a već su dobili upozorenje da nisu dobrodošli. Uostalom sada nijedna skupština ni skup naprednjaka ne može da se održi a da ih policija ne čuva.
Dragan Eraković
