Rijaliti Srbija
Čekali smo i dočekali: studenti su posle šest meseci „nepolitičke“ borbe ispostavili prave, pravcijate, političke zahteve – parlamentarne izbore u najkraćem mogućem roku. Mladost, lepota, pamet i budućnost Srbije je pešačila s kraja na kraj naše zemlje ponosne, trčali i vozili bicikle po Evropi, blokirali sve što je bilo vredno blokiranja – od fakulteta, saobraćajnica do RTS-a, zborovali su građani gde god su mogli i smeli, bilo je grljenja i ljubljenja i suza je bilo radosnica i dobrih vibracija na sve strane i nade posle dugog vremena beznađa i apatije i sada smo stigli do finala utakmice koja već predugo traje, bitke između normalnih i dobrih ljudi protiv bande lopova i prevaranata, naprednjačkog ološa, na čelu sa Nepomenikom, tzv. nenadležnom predmetnom institucijom koja se lažno predstavlja kao predsednik države i svih građana dok predano i sa uživanjem obavlja funkciju Šefa mafije, zločinačkog udruženja naprednih radikala i prenašminkanih fašista.
Znači, to je to. Da se izađe na crtu i da narod odluči, izabere, promeni ili opet zajebe stvar kao mnogo puta pre – Predstojeći izbori (kada god budu bili) naravno da neće biti ni slobodni ni pošteni ali čekajući da se do takvih izbora dođe je kao čekanje na dolazak Beketovog Godoa i zato se mora u borbu bez obzira na sve prepreke, odlučno i hrabro kako to rade studenti već mesecima uz velike žrtve kao i njihovi profesori, srednjoškolci i njihovi nastavnici i svi oni građani koji se ne mire sa ovakvim katastrofalnim stanjem u državi i društvu a kojih je sve više.
Velika masovnost i odziv građana za izlazak na izbore i aktivno učešće u predizbornim i izbornim radnjama je sigurna brana od mnogih (ne svih) nepočinstava na koji je ovaj bolesni režim spreman. Uzdrmani su, ne znaju gde udaraju, pojačanom represijom u svim oblicima se brane od straha koji ih obuzima zbog mogućeg gubitka vlasti, njihovo vreme polako i sigurno ističe. Svako ko se iole razume u sve ono što nam se već više od decenije događa može da pretpostavi sa priličnom dozom izvesnosti šta sve ovaj mračni, naprednjački, kriminalni režim može i ume, naravski sve zlo i naopako, ali to nije najvažnije u ovoj našoj kvadraturi kruga već je bitno šta ćemo mi koji smo na strani Svetla i Dobra učiniti, da li smo sposobni da konačno pobedimo tu aždaju kao sv. Georgije, ali koja nam je pojela godine života i sve ono što nam kao slobodnim ljudima pripada.
Ko ne izađe na izbore koji su nema sumnje neminovnost u toku ove godine taj je govno. I onaj ko izađe na izbore a ne glasa za “studentsku” listu takođe je govno od čoveka. Zvuči grubo ali maske su pale, rukavice skinute, nema više prostora za “političku korektnost”, dosta je toga. Treba popu reći da je pop a bobu da je bob kako lepo kaže srpska narodna poslovica. Ovo je trenutak i situacija: ili jesi ili nisi lav.
Dok smo mi normalni, obični, građani i građanke bili fini i pristojni i korektni ova napredna fukara je pokrala Boga i oca, uništila gotovo sve vredno i dobro, obogatila se preko svake mere a nama padaju nadstrešnice na glave, gaze nas besprizorni nadrogirani kumovi, hapse se nedužni mladi ljudi zbog verbalnog delikta koji ne postoji ni u jednom zakonu čak ni ove i ovakve smejurije od pravne države, tužioci i sudije ne dele pravdu već nepravdu i sve druge državne institucije ne rade svoj posao kako treba i zato moramo reći: Dosta!
Neka bude borba neprestana.
Ako opet lopovska družina na vlasti pokuša da pokrade izbore kao svih prethodnih puta a naročito s kraja 2023. godine kada su i uhvaćeni u krađi a niko nije odgovarao, otpor i pobuna moraju biti žestoki, masovne demonstracije po celoj zemlji, u svakom gradu, selu i zaseoku i nema odustajanja, nema razilaženja, stotine hiljada ljudi na ulicama i trgovima, jedinstveni, složni i hrabri koji ne idu nikud dok razbojnici ne priznaju poraz na jedan ili na drugi način. A ovi smrdljivi likovi iz Ćacilenda neka počnu polako da se pakuju jer će ih vetrovi promene koji dolaze u prvom naletu oduvati u 3LPM.
Ćaci – razlaz! I nema nazad, samo napred. ‘Ajmo, ‘ajde, svi u napad!
Piše: Dragan Karalazić
