Zapisi iz pomračenog grada
Te, 2008. godine, na lokalnim izborima u Šapcu, izbornim mahinacijama, G17+ i SPO su prešli cenzus i sa po 4 odbornika ušli u vlast sa Demokratskom strankom. Naime, kako ove dve izborne liste nisu prošle cenzus izbori su ponovljeni na nekoliko biračkih mesta a DS je pozvala svoje članove da glasaju za ove dve partije. I tako je G17+ sa 2.956 glasova stigao do 3.536 i sa 5,47% osvojio 4 odbornička mesta. A među njima našao se i Nemanja Pajić. Tada nepoznat široj javnosti.
Usledio je tada i ozbiljan sukob između DS-a i SPO-a jer su ovi drugi, besramno tražili da pored „Parkinga“ i Arhiva dobiju i „Vodovod“. Međutim posle kojekakvog „ubeđivanja“ stvari su „legle“ i vlast je formirana.
I, možda u ovoj činjenici treba tražiti razlog Nemanjinog „uzleta“. Naime, svesni da Demokratska stranka nikada više neće moći bez ozbiljnog koalicionog partnera da osvoji vlast krenulo se u potragu za tim ozbiljnim i poslušnim saradnikom. Verujem da je izbor G17+ bio logički izbor, zbog sličnosti programa, a i u Šabac se doselio nekada istaknuti član G17+ i nekadašnji narodni poslanika koji je preuzeo ulogu „partijskog komesara“ kome je jedini posao bio da održi Demokratsku stranku na vlasti. A cilj opravdava sredstvo!
Na čelu G17+
Usledili su meseci zatišja a onda je, krajem juna 2009. Godine, javnosti saopšteno da je novi predsednik GO G17+ postao Nemanja Pajić, dotadašnji predsednik Omladinske mreže. Bilo je to veliko iznenađenje za mnoge. Spekulisalo se da je za to zaslužan bliski saradnik Dušana Petrovića koji je sa Pajićem radio u „Farmaciji“. Zanimljivo je bilo i kako su novinari komentarisali prvi susret sa Pajićem. Naročito oni koji su radili na televizijama jer on nije bio kadar da u kameru slkopi jednu prostu a smislenu rečenicu. Kao, recimo, Ana Brnabić danas.
„Stabilnost“
„Želim da budemo stabilan koalicioni partner u gradskoj Skupštini i ono što želimo da pošaljemo kao signal je da ćemo raditi zajedno sa koalicionim partnerom u interesu grada i interesu građana Šapca. Šaljem jasnu poruku „Stabilnost“. Pre svega politička, koja nam je potrebna u ovim vremenima da bi imali prosperitet kakav svi želimo“ – izjavio je Nemanja Pajić za „Podrinske“ te 2009. godine.
I održao je Pajić reč, ali samo delimično. Postao je „poželjan“ koalicioni partner svima ali to je isključivo u ličnom interesu a ne interesu grada i građana.
Bilo kako bilo Nemanja Pajić to nije mogao da nauči ni do dana današnjeg ali to mu nije smetalo da se visoko vine u politički život grada i da zauzme visoke i dobro plaćene funkcije.
Visoka funkcija!
Na izborima 2012. godine njegov, sada, URS „bljesnuo“ je sa osvojenih 7.633 glasa (12,03%) i sa osvojenih 11 dobornika omogućio je Demokratskoj straci, koja je imala 25 odbornika, da „lagodno“ formira vlast i ne dozvoli svim ostalim strankama, i pojedincima, koji su u vlast hteli, da mogu da ucenjuju.
A Nemanja Pajić je dobio visoku funkciju zamenika gradonačelnika.
„Istorijsko“ NE!
Njegovo „istorijsko“ NE kojim je, u novembru 2012. odbio da „prekomponuje“ vlast u Šapcu u korist Srpske napredne stranke iako se na sastanku, nekoliko dana ranije u centrali u Beogradu, saglasio da će svih 11 odbornika preći na protivničku stranu. To mu je donelo sve blagodeti koje bavljenje politikom može da donese. I postao je „ozbiljan“ politički igrač na političkoj sceni Šapca iako se pričalo da je on sam najmanje bio zaslužan za to jer je bio samo marioneta u „ozbiljnim“ rukama.
Vrhunac!
Kako su se stvari na političkoj sceni sve više „komplikovale“ ime Namanja Pajić bilo je sve poznatije. Na izborima 2016. godine njegova koalicija osvojila je „rekordnih“ 8.693 glasa (13,49%) i opet 11 odborničkih mesta. Te godine došlo je do „pomora“ mnogih političkih partija i udruženja tako da je i lista SPS-a cenzus prešla za samo 0,04%. A to je dodatno podiglo ucenjivački kapacitet Pajićeve koalicije koja je sada mogla da bude jezičak na vagi i da omogući da vlast formira i SNS (sa 28 odbornika) i koalicija okupljena oko Nebojše Zelenovića (sa 26 odbornika).
U toj izbornoj noći gradom je proneta vest da je Nemanja Pajić otišao na pregovore sa naprednjacima. To je izazvalo „paniku“ među građanima ali već sutradan stvari su se sredile i na burnoj sednici Skupštine, na kojoj su naprednjaci lupali glasačke kutije, vlast je ipak konstituisana a Nemanja Pajić je postao predsednik Skupštine grada.
Bilo je mnogo različitih priča kako je do ove kombinacije vlasti došlo. Međutim, zajedničko za obe priče je bila jedna ličnost, „politički komesar“ koji je imao bliske veze sa svim političkim činiocima. Po nekim pričama on je i odlučio da to bude tako kako je i bilo. Ali, među naprednjacima je počelo da se priča kako je došlo do „sukoba“ Dr. Aleksandra Pajića, koji je imao podršku Centrale da bude gradonačelnik i dr Sloboda Popovića, prvog sa liste koji je predstavljan kao budući gradonačelnik a za koga je bila većina građana koja je za naprednjake glasala. I, kako se pričalo, nije bilo moguće, sa sigurnošću, pomiriti želje Dr. Aleksandra Pajića i realnost, „politički komesar“ je dobio „odršene ruke“ i desilo se to što se desilo.
I, bilo je to dobro i za grad i za građane jer je Šabac u sledećih četiri godine i bukvalno „procvetao“ u svim segmentima društva a naročito u kulturi.
Ono što mora biti, biće!
Ipak ono što se moralo desiti desilo se 2020. godine. Posle brojnih izbornih malverzacija i tri kruga glasanja GIK je objavio da SNS ima 37 odbornika, Zelenović, 22, Nemanja Pajić, 7, Ruska stranka i „Prilika“ po 1 i Dejan Palvović – „Zeleni“ 2 odbornika. Svesni da većina od samo 2 odbornika nije dovoljna za stabilnu vlast naprednjaka jer su „stuje“ u okviru stranke sve nepomirljivije u Šabac dolazi kum lično, Darko Glišić, koji sklapa koaliciju „koja se nije mogla odbiti“ i u okviru koje Nemanja Pajić zadržava svoju dotadašnju funkciju ali omogućava i velikom broju svojih saradnika da dobiju poslove kako bi „preživeli“. Mada, govorilo se da je tu bilo i nečeg drugog ali time će jednog dana morati da se pozabave institucije.
Ono što je unosno ne menja se!
Na vanrednim izborima održanim 2023. godine Nemanja Pajić osvaja 6.807 glasova i 8 odborničkih mesta, koristi trogodišnji „bojkot“ Nebojše Zelenovića i izborni fijasko njegove koalicije, koja je osvojila samo 15.600 glasova, i ponovo se nameće kako „stabilan“ koalicioni partner naprednjacima. Ovoga puta njegov „ucenjivački“ kapacitet je bio na zavidnoj „razini“ jer bez njegovog DA naprednjacima bi formiranje vlasti bilo umnogome kompikovanije. Tim pre što sa 35 „klimavih“ odbornika naprednjaci bi vlast teško održali.
Tako je Nemanja Pajić zadržao svoju fotelju, zvanično, ali, priča se, to nije sve što je dobio. „Pošteno“ je nagradio i sve one koji su se angažovali u skupljanju „sigurnih glasova“ a bilo je tu i mnogo koječega drugog. Ali i o tome svoj sud će dati, kad-tad, neko nadležan.
Pajiću „ustašo“!?
I sad dolazim do poente celog ovog pisanija. Politika je „veština mogućeg“ ali politiku ipak čine ljudi. Dugogodišnja negativna selekcija dovela je do „afirmacije“ nesposobnih glimoglavaca, pokornih, lojalnih, nemoralnih, licemernih, dvoličnih, bestidnih, sklonih korupciji i željnih svih blagodeti koje im politika donosi. Jedan od takvih može se smatrati i sam Nemanja Pajić. Mogao bih sada da nabrajam mnogo toga šta je sve ovaj šabači političar uradio na štetu grada i građana a zarad svoje lične koristi ali sklapanjem „pakta“ sa onima koji su ga do tada vređali, ponižavali i nazivali da je „ustaša“ je takav moralni pad koji se rečima opisati ne može.
Zabovaviće se?
Lagodno i nemoralno ponašanje političara zasniva se na činjenici da građani vrlo brzo sve zaboravljaju. Od početka višestranačja stvorio se sistem u kojem građani, za ovih 35 godina, skoro nikada nisu bili u prilici da glasaju za nekog kome su verovali već uglavno je to glasanje bilo protiv nekog. Skupljanje „sigurnih“ glasova je izum kojim su oni koji žive bedno, zarad neke sitne koristi, omogućavali onima koji žive luksuzno da žive još raskošnije. I, možda, bi se u tome trebao tražiti odgovor zašto Nemanja Pajić radi sve to što radi. I „trpi“?
Naime, prema zvaničnim dostupnim podacima Pajić je, recio, 2012. godine, imao dva prihoda: 88.400,00, neto – mesečno, kao zamenik gradonačelnika i 39.500,00 kao član upravnog odbora JP PTT saobraćaja Srbija Beograd. A to mu je omogućilo da kupi dvosoban stan od 63m2. Šabac je mali grad pa svi znamo gde je i kako pre ulaska u politiku stanovao. Od automobila je imao Seat – Ibica, 2002. godište. Plata, te 2022. godine, dve godine po promeni vlasti, porasla mu je na 98.000,00 dinara ali su mu primanja smanjena za 29.900,00 jer je izguio Upravni odbor. Međutim, prestiža radi, morao je da kupi novi automobil Hjundai tukson 2021. godište.
Ulaskom u šabački „džet-set“ klub Pajić, 2023. kupuje trosoban stan od 114m2 dok mu je plata porasla na 118.000,00 dinara mada je još uvek bila manja u odnosu na primanja iz 2012. za 9.900,00. Sledeće, 2024. godina plata dostiže 132.000,00 dinara. Ove godine neto plata Nemanje Pajića stigla je do 140.000,00 dinara pa je tako on odlučio da sebe časti novim automobilom „Chery Tiggo 8“ proizveden 2023. godine.
Neki „osrednji“ matematičar mogao bi, možda, da izračuna da su sve ove kupovine, uz trenutne troškove života, nemoguće bez obzira na, naizgled, veliku platu. Što daje za pravo čaršijskim pričama. Ali o svemu će se, verujem, izjašnjavati sudski veštaci. Uskoro.
Ivan Kovačević
