Dragi moji,
nekako je postalo uobičajeno, da je kod nas u državi, sve upravo drugačije od onoga kako se zvanično objavi da jeste… Tome u prilog ide mnogo slučajeva… “ja se nikada neću kandidovati za predsednika Srbije, ne pada mi na pamet“… “U ponedeljak ćemo objaviti ime ubice pevačice“… “Znamo ko su ubice male Danke“…“ Gledao sam lično snimak nesreće na naplatnoj rampi, grozno je, daću ga javnosti na uvid“… “Kosovske tablice nikada, KM ostaje, nema predaje“… “Ako se dokaže da je korišćen zvučni top, ja više nisam predsednik“… “Propala im je obojena revolucija“… “Mi u Srbiji trenutno imamo revoluciju, kako se ono zove, aha, da, obojena revolcuija“…
Sve ove reči su odletele u vetar… Izrekao ih je sve jedan čovek, osim ove zadnje, nju izreče naslednik na prestolu Svetog Save, pre neki dan, u poseti Velikom Vladimiru, u Kremlju… Iza svih ovih reči, stoji zapravo, kako se kasnije ispostavi, neistina, poluistina… sve, samo ne istina…
Ako je politika takva delatnost, koja trpi i praktično neguje neistinu kao modus opstanka, ili napredovanja na lestvici, može se i opravdati… Ali, laganje ili olako pljuvanje svoje države i svog naroda, pred Putinom, u Moskvi, od strane crkvenog velikodostojnika, veliki je skandal… Ogroman… teško odbranjiv i razumljiv… “Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu“… je li to maksima koju je primenio Prvoslav Perić, u odeždi patrijarha srpskog… na uši i oči moćnog predsednika Rusije… Čija je mladost Srbije, koja mesecima pokušava da popravi svoju zemlju i promeni sistem…?
Je li Vučić predao kandidadturu na predsedničkim izborima i je li pobedio na njima, te davne 2017. godine? Jeste. Pa šta… pa ništa… Gde je ubica pevačice, i ko je?… Zna li iko? Onaj što je bio optužen i što su mu sudili, baškari se poodavno na slobodi… Osumnjičene za ubistvo male Danke ne mogu da optuže, jer nema dokaza da je ona uopšte mrtva… U slučaju smrti Stanike Gligorijević, osuđen je navodni vozač, izdržao je kaznu i došao kući, ali spornih 2 minuta snimka udesa, niko nije video, od onih koji su morali da to vide… Registarske tablice KM su odavno otišle u istoriju, i grb Srbije sa ocilima na njima, uprakos zavetnim rečima, „nikada, nema predaje“… Pitanje eventualne upotrebe nekakvog zvučnog topa, uprkos spornoj oceni ruskih službi, još uvek je pred Sudom u Strazburu, i tek će se čuti za odluku… Obojena revolucija, naravno da nije ni obojena, a još manje je revolucija, pa ko to ne vidi, ćorav je kod očiju… Ali, Putinu reći u lice, da imamo u Srbiji revoluciju, uz upadicu prisutnog Irineja, obojenu… je neverovatnost, ravna Biblijskim čudima… Kako je to izgovorio Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, a ne Prvoslav Perić, građanin Srbije, koji bi imao pravo da misli i kaže šta god mu je volja… stvar je komplikovana, jer ima izuzetnu težinu… O toj težini i teretima koje je na sebe preuzeo, kao crkveni velikodostojnik, ne bih da se upuštam, samo mogu da konstatujem: nije bilo ni mesto, ni vreme… Toliko…
Danas je Srbija prezasićena, olako izrečenim neistinama, i njoj treba, samo i jedino istina, lekovita i delotvorna, koja će izvesti na čistinu sve one koji su baštinili, čitaj krali, otimali i bogatili se, dvostranom korupcijom, ali i ćutanjem pravosuđa na sve što se dešavalo… Ko danas može biti protiv toga da istina izbije na videlo… pa nije valjda da je i Patrijarh srpski protiv… Čudno neko vreme…
Sve Vas volim i pozdravljam.
