Nečasni trag prorežimskih medija
Nakon emitovanja tv uratka pod nazivom „Vreme terora“, sa nezakonskim snimanjem tzv. državnog udara, nedavno je na šest televizija sa nacionalnom pokrivnošću na videlo izašao propagandni laborat “Zlo doba“, a u ponedeljak se na TV Informeru u nedogled vrteo snimak sa Medicinskog fakulteta o tobož zauzimanju aerodroma „Nikola Tesla“. S obzirom da praktično ne postoji Savet REM-a, naravno uz puno sasluženje i opstrukciju režima, onda je sve dozvoljeno. Međutim, problematično je što na iskakanje iz okvira Ustava i Zakona o informisanju ne reaguje tužilaštvo.
Na primer, širenje mržnje i lažnih vesti, izazivanje panike je krivično delo. A dešava se da Vojislav Šešelj i sin, kao i mnogi drugi, svakodnevno baš na ovim televizijama sa nacionalnim frekvencijama, koje su narodno dobro, pozivaju na linč, ubistvo, hapšenje rektora i studenata, i to se vrti u krug. S druge strane na sve načine crta se meta na čelu profesionalnih medijskih poslenika sa N1 i Nove s, baš kao što se radilo u slučaju ubistva Olivera Ivanovića. Ni danas se ne zna ko su nalogodavci ovog ubistva, niti se radi na tome, a čudno zvuči da se ne zna ko je platio ogavni spot na Pinku.
Ni najnoviji video materijali sa jasno označenim metama nisu prošli bez traga tajnih službi, nezakonitog prisluškivanja, ali i poltronskog odnosa tužilštva i pravosuđa. Više od dvadeset dana u pritvoru su šestoro osumnjičenih za navodno osvajanje RTS, a njihovim advokatima nije dozvoljen uvid u optužnicu. Baš čudno, šestoro golorukih, uz možda dimne bombe da se osvoji TV bastilja sa 2.500 zaposlenih.
Najspornije što ovi prorežimski mediji se ne drže novinarskog zanata, kodeksa i zakona, nego su proste poluge režima i njegovog opstanka. Tako, na primer, za televiziju je slika veoma važan element kao dokumentarnost i prijemčivost, ali je neshvatljivo da se satima na prorežimskim medijima vrte jedni te isti ljudi u beskonačnim napadima na studente i opoziciju, protivno zdravom razumu, a slike nema. Kao što je nije bilo 15. marta, kada je Beograd vrveo od ljudi i pozitivne energije, niti su prikazivani dirljivi dočeci studenata u svakom mestu kroz koje prođu, niti ima snimaka studentskog pohoda ka Strazburu i veličanstvenog dočeka koji im priređuje dijaspora. Ali zato, Pink, Hepi, Prva, B92, uz javne medijske servise RTS i RTV, vrte svoju priču daleko od realnosti, a u tome ih prate i TV Informer, Tanjug, Blic, Kurir…
Na drugoj strani, onoj profesionalnoj, su retki primeri kao N1, Nova s, KTV, Insajder… Vremena se menjaju, šta će biti kad ovaj režim ode, a zna se ko je i šta radio za sve ovo vreme beščašća.
D.Eraković
