Imali su i uvek će imati. Sve. Automobile, vile, nakit, beskrajne devizne račune, možda im i ne treba baš toliko, ali, što i da ne, za svaki slučaj; moć da odlučuju o tuđim životima, u očima drugih vide divljenje, spremnost na poniznost, pa i strah, naravno samo ako je zaslužen; kolone ljudi, koji im dok prolaze kliču, bacaju cveće, mašu im kapama i maramama, priređuju svečane prijeme, akademije; preduge aplauze posle svake mudre i patriotske rečenice, imali su, ma šta sve nisu imali, i uvek će, zasluženo, imati; zbog njih život malih ljudi nije mali, za njih vredi živeti, raditi bez pogovora, ne brinuti i ne razmišljati, da, vredi i život dati. Šta bi mi bez njih, kome i čemu bismo se radovali, čijim jahtama i privatnim avionima se hvalili. Deca njihova, što sa obezbeđenjem žive u metropolama i školuju se po svetskim akademijama, imaće ko da nasledi naše junake i heroje. A usput, ti heroji su i skromni, druželjubivi, znaju sa običnim čovekom da podele i običnu koricu hleba, ohrabre ga, obećaju mu, ma šta sve nisu i neće obećati. Ko bi od njih bio bolji, a i da postoji, ne treba nam, ovi su nam za srce prirasli. Sve te neke poteškoće koje zlonamerni vide i navode, bile bi još grđe i veće, da nije ovih naših; svuda je teško, ne može ni nama biti baš uvek i sve po volji. Estradne zvezde pevaju na besplatnim koncertima, uručuju se nagrade i priznanja onim najodanijim i najvernijim patriotama, doktorati tih najbogatijih su, logično, bolji i korisniji nego ikad. Koliko je samo onih koji su iz ničega, preko noći, prešli u poznate, slavne i prebogate, brže i lakše nego igde u svetu. Pa ko bi normalan takvoj državi i takvim njenim državnicima mogao i smeo ikada išta zameriti i prigovoriti. Pa oni danonoćno rade, smišljaju i sve organizuju u korist i i za dobrobit svih, ljudi moji!
Imali su i uvek će imati sve. Pa dobro, možda baš ne sve. Skoro sve. A to što oni, možda, nemaju, pa to i nije nešto ni važno ni bitno. Što kaže narod “ne maže se na hleb”. Ne, ne bojte se, neću navoditi to što oni, eto, ko zna kako i zašto, rekoh, možda nemaju. Sve je to i onako u nekoj nevidljivoj, nematerijalnoj sferi. Ni reč o tome. Ni slovo, jedno jedino. Ne bi bilo patriotski, a i poduže bi trajalo. Ne uklapa se u prethodnu prelepu odu i hvalospev. I možda važi samo i tek za neke od njih. Voleo bih da je tako.
