Lokacija nekadašnje štamparije ,,Dragan Srnić“ danas je gradilište na kome bi po dostupnim informacijama trebalo da bude sagrađen tržni centar. Zemljište na kome se izvode radovi po katastarskim podacima u vlasništvu je firme „Downtown park d.o.o. Beograd, koja je vlasništvo državljanina Izraela.
Upravo ovo gradilište zabrinulo je građane, odnosno kolovoz obojen u crveno usled transporta zemljišta crvene boje sa ove lokacije. Poučeni iskustvom iz prošlosti imamo osnov da sumnjamo da je reč o piritnoj izgoretini. Upravo u ovoj zoni u prošlosti je na nepropisan način vršeno odlaganje piritne izgoretine, više je nego jasno da se upravo na lokaciji sadašnjeg gradilišta nalaze velike naslage piritne izgoretine.
Piritna izgoretina je nusproizvod prerade rude pirita tokom proizvodnje sumporne kiseline u Hemijskoj industriji ,,Zorka“ . Piritna izgoretina sadrži teške metale: olovo, arsen i kadmijum zbog čega je klasifikovana kao opasan otpad. Opasan otpad po zakonu zahteva poseban tretman transporta i skladišenja. Postupanje sa opasnim otpadom od građenja i rušenja definisano je UREDBOM O NAČINU I POSTUPKU UPRAVLjANjA OTPADOM OD GRAĐENjA I RUŠENjA („Sl. glasnik RS“, br. 93/2023 i 94/2023 – ispr.).
Uzimajući sve u obzir više je nego jasno zašto su građani zabrinuti zbog neadekvatnog transporta i skladištenja. Ovo što se kopa u dvorištu bivše štamparije odvozi se na prostor u blizini baze firme Jugokop u neposrednoj blizini Save. Lokacija je obrasla gustim rastinjem što u značajnoj meri otežava da se ova sada već ozbiljna količina odloženog otpada crvene boje vidi. Otežan pogled sa kopna prevazišli su snimci iz vazduha na kojima se jasno vidi velika deponija tik uz bazu firme Jugokop, a između kanala i reke Save. Ova lokacija dodatno povećava rizik od zagađenja, odnosno ispiranja toksičnih materija u površinske i podzemne vode što može negativno uticati na eko sistem, ali i na zdravlje ljudi.
Prvi put slučaj piritne izgoretine privukao je veću pažnju kada je kompanija Eliksir nakon što je odkupila deponije piritne izgoretine dobila dozvole da istu izvozi u Kinu. Redosled kupovine deponija i tajminga dobijanja dozvola nisu privukao verujem dužnu pažnju nadležnih, slično je prošao i slučaj prevrtanja barže piritne izgoretina u Dunav. Ono što je ostalo u sećanju iz perioda te trgovine i transporta jesu crveni kolovozi, slike ulica u zoni Lidla, autobuske stanice, ulici Janka Veselinovića pa sve do Severozapadne radne zone probudile su ta sećanja i stare strahove.
Informacije o transportu i samoj lokaciji odlaganja nadležni nisu videli kao potrebu da se zvanično obrate javnosti po ovoj važnoj temi. Ćute iz resornog ministarstva, isti je slučaj i sa lokalnim uzurpatorima vlasti. Poštovanje propisanih zakonskih regulativa i ekoloških standarda ostalo je bez kontrole i ako sam sistem iskopavanja, transporta i odlaganja i te kako bude sumnju da se propisi krše i potencijalno moguće ugrožava eko sistem i zdravlje ljudi. Još jednom na delu imamo netransparentnost i sumnju da se možda još jednom usred sprege privatnih intersa i korumpiranog aparata štiti profit privatnika, a na račun kvaliteta životne sredine i zdravlja ljudi.
Verujem da je sada svima jasno da će javni interes, što zaštita životne sredine i zdravlja ljudi sigurno jesu, ponovo biti prioritet u odnosu na profite privatnih kompanija tek kada svi počnu da rade svoj posao, a oslobođene institucije počnu opet da funkcionišu.
Srđan Mitrašinović
