Za formiranje nove političke stranke
U sadašnjoj višemesečno naelektrisanoj srbijanskoj zbilji, u atmosferi nezaustavljivog poleta naše akademske mladosti, ozbiljno brinem da postavljeni legitimni studentski zahtevi nikada neće biti ni približno ispunjeni od strane aktuelne vlasti. Zapravo, na sceni je njihovo relativizovanje, razvodnjavanje, nepostojeći, skriveni ili uništeni dokumenti vezani za pad one fatalne nadstrešnice, „nedostatak dokaza“, samo formalno pokrenuti krivični postupci, hapšenje „sitnih riba“, odnosno „žrtvenih jaraca“…
Istovremeno, sadašnja opozija, čak i unekoliko sabrana, nije dovoljno vidljiva, nije optimalno operativna, kao da joj nedostaje originalnih ideja i harizmatičnih, svežih lica.
Stoga, valja razmisliti o osnivanju jedne nove opozicione snage sa potencijalno širokom zaleđinom. Nazvaću je uslovno – Liga građanskog centra. Njeno jezgro bi činili članovi PROglasa, priznati nezavisni eksperti, kao i univerzitetski i drugi profesori privrženi svekolikim temeljnim reformama društva, istaknuti studenti, naročito mladi, politički još neprofilisani ljudi, ali i iskusni intelektualci do sada partijski neaktivni. Dakako, Liga građanskog centra bi bila otvorena za sve one koji žele i mogu da doprinesu renesansi srpskog društva i države. Poglavito iz njenih (ali i drugih opozicionih redova), morala bi što pre da bude formirana i obelodanjena kompaktna i beskompromisna „vlada u senci“. A ona bi ubrzo, voljom probuđenog naroda, stalnim masovnim demonstracijama protiv vladajuće garniture – iznuđeno prerasla u privremenu vladu nacionalnog preobražaja.
Pritom, polazna platforma Partije građanskog centra sadržavala bi, naročito – pored svesrdne političke podrške samosvojnoj studentskoj borbi – hitno pročišćenje biračkog spiska i korenito poboljšanje izbornih uslova, uz apsolutnu medijsku (pro)osvetljenost, otvaranje tajnih dosijea svih bezbednosnih struktura i sledstvenu lustraciju prekršilaca ljudskih prava. A bez odlaganja – raspisivanje izbora za Ustavotvornu skupštinu od strane privremene vlade. Jer, Ustav je u mnogim tačkama anahron i neustavan s gledišta viših međunarodnih jurističkih normi, unutrašnjih protivurečnosti i raskoraka sa stvarnošću. S druge strane, u Srbiji nije posredi samo rđava i selektivna primena postojećih zakona. Brojni od njih su i formalno i sadržinski kardinalno loši – nejasni, jezički manjkavi uz česte pravne praznine i arbitrarne izmene, ne retko su posredi namenski „specialisi“ i „individualisi“ skrojeni isključivo u korist pojedinih interesmih grupa i pojedinaca bliskih režimu. Isto tako, množina propisa je nekoherentna i neusklađena, kako sa najboljim evropskim standardima, tako i međusobno, osobito posebni zakoni sa istovrsmim sistemskim (tako, pojedini poreski propisi ne vode računa o određenim načelima i nivou pravne zaštite predviđene Zakonom o opštem upravnom postupku).
Podrška studenata – tih lučonoša naših života! – skiciranom novom političkom talasu bila bi nasušna – ne samo da bi se najzad u celini ostvarili svi njihovi zahtevi, već i da bi se u budućoj dekriminalizovanoj Srbiji uspostavio institucionalni red, vladavina pravednog prava, sloboda, demokratija i nefasadna ravnopravnost građana – krucijalni uslovi za pristojan život, zdravu ekonomiju i blagostanje.
Takođe, moraju se obezbediti održivi diplomatski kanali opštenja između autentične opozicije i respektabilnih spoljnih činilaca, na prvom mestu uglednih međunarodnih organizacija.
Da bi se sve narečeno ostvarilo, neophodan je snažan i neprekidan trostruki pritisak na ovdašnje političke moćnike: 1) od strane glavnih evropskih institucija, u prvom redu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Briselske administracije; 2) od strane mislećeg građanstva, a posebno studentskiih i opozicionih faktora; 3) činodejstvovanje nekompromitovanih pojedinaca i frakcija iz vladajuće koalicije u cilju njenog osetnog oslabljenja.
Zoran R. Tomić
