Humoreskica
Lagano teku zimski dani, koji su za nas seljake prilika da se odmorimo i prikupimo snagu za radnu sezonu koja kreće čim proleće grane. U pušnicama ima još zaliha hrane, a u podrumu pića, pa ko ne voli kafanu i druženje, ne mora da ide daleko od kuće. Oni, koji vole da se druže, iskupljaju se redovno u kafani „Kod Ace Pljačke“ da proture poneku pametnu. Tako je bilo i onomad.
– Gospodo seljaci i ostali drugovi i drugarice, ni od ove zime nema vajde – poče Miloje.
– U kom smislu? – upita Sredoje.
– Pa, sve prognoze su predviđale da će ove zime biti snega, a svi znamo da bez njega zemlja ostaje suva. Kako ćemo se pripremiti za prolećnu setvu kukuruza? – reče Miloje.
– U pravu si Miloje, ali ima i većih problema od snega – ubaci se Krsta.
– Zavisi na šta misliš? – obrati se Živko.
– Mislim na državu koja je od nas digla ruke – odgovori Krsta.
– Nije prvi, a ni poslednji put da su nas svi zaboravili. Obećane subvencije nam ne isplaćuju, nemamo sigurne otkupne cene naših proizvoda, `oće da nam otmu zemlju za prljave rudnike i puteve… – poče Mitar da nabraja.
– A za to vreme vlast juri i gazi naše studente i našu decu što traže pravdu, koju su zarobili oni sa kupljenim i falsifikovanim diplomama. Moreeee! Dok je lažnih diplomaca, iz ove lepe zemlje će odlaziti mladost, a ni nas seljaka uskoro neće biti! – uzrujano će Slavomir, na čije reči svi prisutni ućutaše.
Ćutao je i deda Pantelija, jer on zna da nas samo pametna mladost može izvući iz krize u kojoj se već dugo nalazimo.
Rade Đergović
