Humoreskica
Mi na selu uvek nađemo neki razlog da se okupimo i iznesemo svoje stavove po svim aktuelnim pitanjima u selu a i šire. Zato se i okupljamo u seoskoj birtiji „Kod Ace Pljačke“, jer je to jedino mesto gde svako ima pravo da kaže ono što misli, a da za to nema posledice. Inače, kad smo kod pominjanja vlasnika kafane, moramo reći da je Aca jedan divan drugar, koji nam daje piće na recku, a hoće i koske za kera da nam pokloni. Ime i nadimak je nasledio od dede Ace, koji je bio najsilniji u selu. Davao je pare na zajam uz dobru kamatu, a ko nije mogao da mu vrati dug, morao je zajam da odrađuje godinama. Bila su to neka druga vremena, ali, nećemo se vraćati na staro. Onomad smo našli pravi razlog da se iskupimo u kafani, a za reč se, po ob ičaju prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci i poštena seljačka inteligencijo, najzad smo ga dočekali!
– Ovaj Miloje stalno započinje razgovor u zavijenoj formi – javi se Ratko.
– Pa, vidiš da je i on sav zavijen – ubaci se Sredoje.
– Zbog toga sam i došao ovde da vidite kako može da se prođe kad niste spremni za ono što vas čeka! – ubaci se Miloje.
– O čemu se radi, čoveče? Nisi valjda opet naljutio svoju Radojku, pa je radila oklagija? – dobaci Matija.
– Nisam Matija. Ovo su ipak lakše povrede, nego one iz sukoba sa rođenom ženom – požali se Miloje.
– O čemu se onda radi? – nestrpljivo će Krsta.
– Pa, ja juče ujutro ust`o i vidim pao prvi sneg. Pođem u štalu da naranim i napojim Šarulju, kad noge izleteše i ja tras o zemlju. Ali, dobro sam proš`o – reče Miloje.
– Kako dobro, kad si sav modar k`o plavi patlidžan? upita Simeun.
– More, sneg je opasna stvar. Na njemu ostaju tragovi, a po njima me moja Radojka nađe, gde god da krenem. Ako odem gde ne treba, eto belaja – reče Miloje, a na njegove reči se svi u kafani nasmejaše. Smejao se i deda Panta, jer on zna šta pogrešni tragovi mogu da donesu.
Rade Đergović