„Sablja“ – dve decenije posle
Serija “Sablja“ podsetila je starije građane na vreme mraka i mračnih sila, ali nekako su okolnosti podosta slične ovim vremenima. U ovoj akciji uhapšeno je oko 11.000 ljudi sa sumnjivim delovanjima, mnogi od njih i osuđeni za kriminal, pogotovo za ubistvo premijera, i sasečeni su glavni pipci „hobotnice“. U tome svoju značajnu, ali i negativnu ulogu odigrale su i tajne službe.
Najpre DB i SAJ, sa prstima debelo ogrezlim u kriminal. Od četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, ubistvo novinara Slavka Ćuruvije… Ono što je evidentno – „Služba“ opstaje i opstaje, sa svojim tajnim ali i vidljivim učinkom.
Malo koga je iznenadilo da je BIA „ušla“ u Zavod za zaštitu spomenika kulture, navodno jer su ugrožen nacionalni interes. I to nakon jasnog protivljenja ove ustanove da se zgrada Generalštaba prepusti investitorima, onim američkim, pa makar to bio i zet DonaldaTrampa.
Ne mogu se sakriti tragovi da su pipadnici BIE čuvali Jovanjicu, najveću plantažu marihuane u ovom delu Evrope, da su pratili bandu Veljka Belivuka, ali da nisu sprečili brutalna ubistva…
Ali, zato su, na primer, uhapsili uzbunjivača u „Krušiku“ Aleksandra Obradovića, koji bi tajno „čamio“ u zatvoru da nije bilo građanskih protesta. BIA privodi na razgovore i učesnike protesta, onih posle izborn krađe u Beogradu, ali i one koji zahtevaju krivičnu odgovornost za rušenje nadstrešnice u Novom Sadu. Ali, ih nigde nema kad treb, na primer, događaj u Banjskoj, kada im kroz „uši“ prođu konvoji teškog naoružanja za omanju jedinicu.
U svemu ovome imaju debelu potporu onih koji bi trebalo da se drže zakona i pravde, tužilaštava i sudova, pa je onda teško očekivati da se bilo šta promeni u ovoj zemlji osvedočenog kriminala i korupcije. Najposle, imaju punu podršku državnog vrha, a do promene se jedino može doći osvajanjem vlasti na izborima, kao što je to bilo potvrđeno petog oktobra 2000. Tek tada je moguća neka nova „Sablja“.
A da je mnogo toga ostalo po starom, ali znatno vidljivije, svedoče i predsednik države Aleksandar Vučić, na Glavnom odboru SNS. Kako kaže, stranka je nekima omogućila da postanu multimiloneri, ali bi hteli da postanu i multimilijarderi. Za iole pismenijeg i dobronamernog građanina dosta, a čudi što se Zagorka Dolovac i brigada tužilaca krije u mišje rupe. Pa postoji i obrazloženje jer je taj isti predsednik rekao da ne bi bio u „koži tužilaca“ da saslušaju umešane u rušenje nadstrešnice u Novom Sadu. I sve to u ovoj državi popločano korupcijom koja se izražava u istim tim milionima i miijardama evra.
U tome mu, naravno, saslužuje i predsednica Skupštine, najvišeg zakonodavnog tela, Ana Brnabić, jer se, kako kaže, ne mogu hapsiti ljudi umešani u čitav ovaj posao, jer bi to donelo silan duševni bol, i uhapšenima ali i njihovim porodicama. Ali, ona se ne upita pa kako su to naprečac pohapšeni i osuđeni na zatvor: student Akademije umetnosti Relja Stojanović, koji je branio svoju devojku od napada neidentifikovanih ljudi, Goran Ješić, koji ga je branio od ljudi skrivenih kapuljačama a bez pokazne policijske značke, ili odbornik Miša Bačulov, navodno zbog izlivenih fekalnih voda za koje je rekao da su iz zrenjaninskog vodovoda.
Za njih, izgleda ne postoji zakon, a ni bol njihovih porodica i prijatelja. Ima još nekih sličnosti sa pomenutom serijom gde se vidi besomučno uništavanje papira DB, i sada da su brojni mogući krivci za rušenje nadstrešnice na slobodi sa mogućim uništavanjem dokaza. I ne samo ti papiri pod oznakom „tajno“, jer se i većina velikih projekata i poduhvata izvodi tako. Ne slučajno pod kapom leks specijalisa, od onog Beograda na vodi do EKSPO 2027.
Dragan Eraković
