Milo Rau:
Prenosimo u celosti govor kojim je Milo Rau otvorio Bitef, a o kome se još uvek priča.
„Draga publiko,
Veoma sam srećan što sam ovde, u Beogradu, na Bitef festivalu. Volim ovaj festival iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu. Hrabar, raznovrstan festival.
Sećam se kad sam bio prvi put na Bitefu, pre tačno 10 godina, 2014. godine. U to vreme vozio sam se kroz bivšu Jugoslaviju malim folksvagenom, a za volanom je bila briljantna slovenačka selektorka, Nevenka Koprivšek, koja je, nažalost, u međuvremenu preminula. Radili smo istraživanje za naš komad „Mračno doba“ o građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Vozili smo se od Slovenije, kroz Hrvatsku, do Beograda, i od Beograda, kroz Bosnu, do Srebrenice i Sarajeva – kroz sve gradove čija imena mi zapadnjaci znamo zbog ratova i masakra koji su se u prošlom veku tu dogodili. Sećam se koliko sam bio pod utiskom što sam u Beogradu još uvek mogao da vidim tragove NATO bombardovanja. Sećam se da sam na Bitefu 2014. godine pogledao predstavu o Gavrilu Principu, čoveku koji je 1914. ubio Franca Ferdinanda. Na kraju mog putovanja kroz bivšu Jugoslaviju popio sam kafu u Hotelu Evropa, u Sarajevu, gde je Franc Ferdinand popio svoju poslednju kafu pre nego što će biti ustreljen.
Jutros kad sam stigao čuo sam da je još neko letos stigao folksvagenom u Srbiju – bio je to nemački kancelar Olaf Šolc. Došao je da promoviše iskopavanje litijuma za potrebe nemačke automobilske industrije, nedaleko odavde, u dolini Jadra. Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ’održivu’ energiju. ’Evropa’ znači, naravno – Folksvagen. Raseljavanje 20.000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što ’održivo’ znači – održivo u smrti.
’Pokazaću ti strah u pregršti praha’, kako je T.S. Eliot napisao u „Pustoj zemlji“ nakon I Svetskog rata. Danas smo svedoci jednog drugog rata – ekonomskog rata koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju tuge i straha. Ovaj put nisam došao folksvagenom u Beograd, došao sam sa grčkom tragedijom: komadom „Antigona u Amazonu“, o borbi brazilskog Pokreta zemljoradnika bez zemlje (MST) protiv modernih rudarskih kompanija – o borbi Antigone, tebanske princeze, protiv njenog ujaka Kreonta, grčkog Olafa Šolca.
Amazon je udaljen 10.000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za ’održivu’ budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: ’Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose’.
Ja, međutim, smatram – a to je i poruka Antigone – bolje je braniti svoju zemlju. Antigonina borba je svuda i njeno izričito NE otimanju zemlje podjednako je potrebno u Srbiji kao i u Brazilu. ’Lepota će spasiti svet’, citat iz „Idiota“ Dostojevskog, tema je ovogodišnjeg Bitefa. Kancelar Šolc, Folksvagen, Rio Tinto: oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše – nacionalisti – prodaće lepote svoje zemlje internacionalnim investitorima: neki nemački Kreont, ili srpski Kreont, brazilski Kreont itd.
’Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije’ – ovo je najpoznatiji citat iz Antigone. Da, postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao „Idiot“ Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine.
Kada sam bio u Amazonu, jedna rečenica bila je ispisana na svim knjigama i zastavama: ’Mi negujemo zemlju i ona neguje nas’. Ono što mi učinimo zemlji biće učinjeno nama. Bilo da se radi o ljubavi ili mržnji, nežnosti ili pohlepi. Da, živimo u Mračnim vremenima ponovo, ratovi nas okružuju. ’Imamo malo vremena da usrećimo žive, a celu večnost da volimo mrtve’, kako piše Sofokle u „Antigoni“. Zato slavimo Lepotu, zajedništvo i poštovanje, ovde u Beogradu, i gde god da smo.
Proglašavam 58. Bitef otvorenim.“
