Poleteli smo sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ i letimo do Tivta. Pilot nas obaveštava da ćemo leteti na osam hiljada metara, vremenski uslovi su povoljni i let će trajati oko četrdeset i pet minuta.
Prisećam se časa na kome su me učenici upitali čemu u realnom životu služe ti famozni kompleksni brojevi. Odgovorio sam im da je jedna od njihovih primena izračunavanje sigurnosti leta aviona. Za svaki novi tip aviona se, pre njegove upotrebe, izračunava koliko je siguran u letu. Učenici su bili zadovoljni odgovorom, u njihovim pogledima nisam video nevericu ili neslaganje. Znali su da to nisam rekao proizvoljno i neodgovorno. Na osnovu mnogih drugih dešavanja imao sam njihovo poverenje.
A onda sam se prisetio i razgovora sa nekima odraslim, ne baš velikim poznavaocima matematike i njenih moći. Kada sam im rekao to isto što i učenicima, rekoše da se oni ne slažu. Dok taj avion eksperimentalno zaista ne poleti, ne možemo biti sigurni u njegovu moć letenja. Kakav matematički proračun, pusti ti to.
I nećemo dalje o tome, valjda svako ima pravo na svoje mišljenje.
Prisećam se i nečega davno pročitanog. Ajnštajn je neke svoje rezultate, dobijene matematičkim proračunima, objavio pre no što ih je bili moguće instrumentima proveriti. Kada su ti instrumenti konačno konstruisani, merenja su pokazala ispravnost njegovih tvrđenja. Oduševljeni, naučnici su o tome obavestili Ajnštajna, a on ih je začuđeno upitao: „Zar ste nešto drugo očekivali?!“
Letimo iznad prelepih predela, sunčano je. Stjuardese nam donose osveženje. Nasmejane i bezbrižne.
Šta ćemo sa tim pogrešnim pravom na svoje mišljenje, ma koliko ono bilo neznalačko i netačno? Kako smo od tih mladih ljudi, koji veruju svojim profesorima i nauci, stigli do odraslih, kojima je od svega važnije i tačnije pravo na svoje mišljenje?! Zar je moguće da smo tako olako i kolektivno spremni da posumnjamo u svaku ispravnost, koja nam sebično ili laički ne pogoduje? Pa i negiramo bilo kakvu logiku ili naučno saznanje?!
Sleteli smo u Tivat, udobno i sigurno. Što pre da se smestimo, pa na plažu.
Siniša Mozetić, profesor u penziji
