Rijaliti Srbija
Leto nas je kalendarski napustilo. Šabački vašar je bio i prošao i otišao dalje. Predsednik je odleteo za Njujork. A šta nam je ostalo? Pa, najbolje cene! Paštete od 30 i kusur dinara, parizer skoro pa džabe i jedno jaje snagu daje po ceni od neverovatnih 11 dinara!!! Ljudi moji, pa je li to moguće? Naravno da jeste. U zemlji Srbiji je sve nemoguće moguće, sva čuda i pokore, budalaštine opevane i neopevane i likovi koje ni majka ne voli (a jedna je majka) na odgovornim državnim funkcijama poput onog klovna Tome Mone, ministra trgovine. A glavni trgovac, šef naprednjačke bande lopova i prevaranata, Aca putuje po zemlji Srbiji i po inostranstvima svakoraznim prodajući svima muda za bubrege po najboljoj ceni, ovdašnjim građanima priča priče za laku noć, najviše o litijumu kao grandioznoj šansi da naša mala zemlja napravi nezabeležen (u istoriji) skok u budućnost rudarenjem pomenutog elementa, i da se ništa ne boje, daće im čika Aca bonu i sve će biti u najboljem redu.
OK, priroda će biti devastirana, veliki broj ljudi će biti raseljen kojekude ali zato neće znati šta će s parama koje će padati s neba umesto kiše. Belosvetskim hohštaplerima koji sede u kabinetima svojih vlada i drugih državnih i javnih institucija, prodaje (predaje) bez pogovora Kosovo, prirodna bogatstva Srbije kao da su mu dedovina i oružje i municiju svuda gde god treba. Baš me se sve lepo namestilo. Umiljato jagnje sisa onoliko majki koliko je u mogućnosti. Čak se i car baćuška Putin ne ljuti mnogo na njega što ga ne zove telefonom kao nekad kada je ljubav cvetala. Sada jedan drugom udaraju čežnju.
Dakle, sirotinji raji jevtine paštete, parizer i jaja i Zadruga 8 pride a Aciki-braciki i njegovim poslovnim partnerima i bliskim prijateljima, kumovima i krimosima avioni, kamioni, faktičko priznanje nezavisnosti Republike Kosovo, rudnici, fabrike, najplodnije oranice i najvrednije građevinsko zemljište, trgovina oružjem i drogom i još svašta nešto što će tek neke buduće generacije saznati kada se budu otvorili tajni arhivi domaćih i stranih Službi. I kada sve prekriju snegovi, ruzmarin i šaš. I kada više ne bude važno da li je Srbija za vreme okupacije naprednjačkih skakavaca ostala bez igde ičega ili je stigla i prestigla sve oko sebe i potonula u „zlatnom dobu“ kao Titanik.
Neka naša vesela opozicija i dalje podnosi imbecilne zakone u Narodnoj skupštini, ekološki aktivisti neka protestuju, botovi neka botuju, neka se pripremaju ispraćaji za nove regrute a većina građana i građanki neka nastave da tihuju – šta im teško, i neće biti problema. Rasprodaja Srbije ide svojim tokom. Sve je već prodano i svi smo prodani samo nas još niko nije o tome obavestio. Po najboljoj ceni, naravno. Malo li je na ovu skupoću.
Piše: Dragan Karalazić
