Najveće demokratsko dostignuće Srba je podela na četnike i partizane, definitivno. Tako su se ljudi valjda osećali bitnim, kao da nešto znaju i u nešto se razumeju. Nakon predsednikovog boravka u M. Zvorniku sam se i definitivno uverio da nam je narod nepismen, u svakom smislu te reči. To Vučić vrlo dobro zna, i verujem, koliko god se sprdao, da mu nije bilo lako slušati ‘kako je nekog ujeo komšijin komarac’, itd.
Kao da je došao na lokalnu predizbornu tribinu, u recimo Lonjin, pa sad ‘ajd svi redom da se izjadamo. Realno, prosečan Srbin nema pojma šta mu se u kući dešava, a zna po ceo dan da tupi mozak i brsti svetsku i domaću politiku… Kao i ’41. i danas po istom principu narod južno od Save i Dunava se deli na “Vučićeve pristalice (ili bilo kog bivšeg vođu koji je vladao diktatorski)“ i one koji ga bukvalno mrze. Treći su onih par desetina hiljada Beograđana koje boli patka za sve.
Srbi u Vojvodini su po pravilu evropejci, jugonostalgičari, prozapadno orijentisani i ničim izazvani, gle čuda, izjašnjavaju se kao nekakvi antifašisti. To je isto kao kada bih ja za sebe rekao da sam npr. četnički vojvoda. To njihovo poimanje antifašizma je uglavnom ismevanje svega onoga što predstavlja naš kulturni i nacionalni identitet. Recimo, pljuvanje po SPC, ruganje Kosovskom mitu i sl. Oni nisu protiv krajnje desničarskih organizacija u Srbiji, već protiv ‘zatucanosti’ naroda centralne Srbije. Za sebe smatraju da su na višem civilizacijskom i intelektualnom nivou, pošto su ‘slobodnih shvatanja’ ma šta to značilo. A ubeđen sam da ni sami nemaju pojma šta to znači.
Dakle, gde god živeli, isti smo.
Srbi vole diktatore, tj. tako su naučeni… Ali isto tako “Srbi ne ljube lance“ i nikad neće.
P.S. Protiv Rio Tinta smo ne zato što imamo ekološku svest. Da je imamo ne bi nam kanalizacija išla u reku, ne bismo imali divlje deponije na svakih kilometar pored puta ili reke, ne bismo bacali otpatke gde stignemo, i frljnuli ih iz auta kroz otvoren prozor (ovo zadnje sam preksinoć doživeo dok sam sedeo kod strica ispred kuće. Baci baja praznu limenku piva u dvorište, a mogu da se kladim da baš on arlauče na sva usta protiv rudnika).
Kako se niko ne pobuni za sve ovo gore? Protiv smo samo zato što mislimo da nešto znamo, čast izuzecima, i što smo čuli da je to nemačko. Po ceo dan se slušaju kataklizmički snimci o uništenju životne sredine, jer su preduhitrili Vučića i Rio Tinto u propagandi (moguće da je i Vučić sam tako hteo).
Vode se svakodnevne prepirke ko više zna. A, u stvari, velika većina je sad prvi put i čula za reč LITIJUM.
Savo Savić, Lonjin
