Sećam se svojih ne tako davnih razgovora sa poštovanim dr Ratkom Božovićem (1934 – 2023.), univerzitetskim profesorom, književnikom, velikim poznavaocem i sociologom kulture. Često je, sa blagim osmehom optimizma i vere u bolje dane, ponavljao kako je kod nas dijalog trenutno ukinut. Da li ipak nepovratno?
Zaboravljena reč upućuje nas na Sokrata, rođenog 470. godine pre Hrista. U tim davnim i po mnogo čemu svetlim i neprevaziđenim vremenima, Sokrat, otac filozofije, propoveda svoj koncept etike u kome nema mesta za neiskrenost, sramotu i dvostruke aršine. Podsetiću vas, tvorac je majeutike, metode raspravljanja i zaključivanja koja se temelji na tome da se iz onoga sa kim razgovaramo “izvuče“ istina. Sagovornika je samo slušao i postavljao pitanja.
Neverovatno.
Najpoznatiji je po tome što je proglasio svoje potpuno neznanje, smatrajući da je to prvi i neizbežni korak u procesu saznanja.
Još neverovatnije.
Možda vam se ovde učini suvišnim. Ipak negde blizu tome je, čini mi se, ono lekarsko i svevremeno, a trenutno nedostajuće, kako bolesnik da bi se izlečio, prvo mora da prizna da je bolestan.
Sokratovi savremenici i sagovornici, sofisti, poznati po ubeđivačkim veštinama, potpuno su se razlikovali od pogrešnog i nepraktičnog Sokrata. Njihova angažovanost se zasnivala isključivo na novčanom interesu. Birali su sagovornike i nisu previše insistirali na logičkoj argumentaciji.
Bravo, konačno nešto da valja i u toj storiji civilizacije.
A sad nešto pomalo lično, a i što bi valjda trebalo mnogo više da se tiče i svih nekih nas. U neraskidivoj vezi sa onim čime sam se bavio celog života, školom. I dalje razmišljam o nazovi “instituciji od posebnog društvenog interesa”. Tu počinje mnogo toga. Ne naučimo li u školi, možda ni nećemo, nikada. Polako ali sigurno, gubimo se u moru manje ili više nebitnih činjenica. Nedostaje bitno razlikovanje svih ostalih, od fundamentalnih veština i znanja.
Siguran sam da je dijalog veština koju moramo mnogo više poštovati i mnogo bolje naučiti. Prvo mi, pa onda đaci.
Siniša Mozetić, profesor u penziji
