Možda bi, pokušavajući da pokažemo koliko je sveprisutni govor uvreda i mržnje nepotreban i pogrešan, mogli pozvati u pomoć Boba Marlija.
Ne znam koliko su mlađi čuli za njega. Otuda tek nekoliko šturih rečenica o ovom velikom i meni posebno dragom čoveku.
Bob Marli (1945 – 1981.) bio je jamajčanski pevač, tekstopisac, gitarista, muzička ikona dvadesetog veka, usput veoma iskren, rečit i mudar. Najpoznatiji je izvođač rege muzike i svetski čuven po popularizaciji ovog muzičkog žanra van granica Jamajke.
Davne 1978. godine Marli svira na Jamajci koncert One Love, na kome je nagovorio tadašnjeg predsednika i lidera opozicije da se popnu na binu i rukuju se. Petnaestog juna iste godine dobio je medalju za mir u Trećem svetu od Ujedinjenih nacija.
Iako nas je prerano napustio, Marlijeva muzička karijera veoma je bogata i impresivna. O tome od nekog drugog.
Ja bih ponešto u prilog prve rečenice ovog teksta.
Ako imate dovoljno strpljenja samo pročitajte nekoliko njegovih na tren neočekovanih, duhovitih, mudrih i citata ljubavi. Mislim da bi moji bilo kakvi naknadni komentari bili suvišni, samo pročitajte i hvala, Marli.
“Kažeš da voliš kišu, ali koristiš kišobran da bi hodao po kiši. Kažeš da voliš Sunce, ali tražiš hlad kada ono sija. Kažeš da voliš vetar, ali kada duva, zatvaraš prozor. Zato sam i uplašen kada kažeš da me voliš.”
“Zadržite ono što imate, zaboravite šta vas boli, borite se za ono što želite, cenite ono što imate, oprostite onima koji vas povređuju i uživajte u onima koji vas vole.”
“Ja zaista nemam puno da ti ponudim… par toplih zagrljaja, čistu dušu i jedno maleno, ali verno srce… imam i kofer pun ljubavi i dva jastuka, pomalo već stara… ali se još oseća miris mojih snova… nemam ja puno na dlanu… par suza i jutarnju rosu kojom budim svoje lice… jedan osmeh i oči pune nade.”
Siniša Mozetić, profesor u penziji
