Novac i slava neprikosnoveni su ideali planete na kojoj živimo.
Otuda priča koja sledi deluje nestvarno.
Rus Grigorij Pelerman (rođen 13. juna 1966. godine u Sant Petersburgu) izvesno je najgenijalniji matematičar današnjice. Uspeo je da dokaže jedan od sedam milenijumskih problema matematike, Poenkareovu hipotezu, koju su svetski matematičari prethodno bezuspešno rešavali više od sto godina. Rešenje je prijavio samo svom kolegi, a ovaj isto oduševljeno prezentovao svetskoj naučnoj javnosti. Najeminentniji matematičari sveta uskoro su rezultat proglasili senzacionalnim otkrićem.
Tek sada sledi nestvarni deo priče.
Za postignuti uspeh Pelerman je osvojio Fildsovu medalju, koja se svake četiri godine dodeljuje najboljim svetskim matematičarima mlađim od 40 godina. Kako ne postoji Nobelova nagrada za matematiku, ova se smatra Nobelovom. Odbio je da je primi, uz obrazloženje kako Evropsko društvo matematičara „nije dovoljno kompetentno da oceni njegov rad“. Američki institut “Klaj” ponudio mu je nagradu od milion dolara.
I to je odbio.
Pelerman se nije pojavio na ceremoniji dodele Fildsove medalje u Madridu, što se desilo prvi put u istoriji ove nagrade, uz komentar da “baš taj dan ide u šumu da bere gljive.”
U tek nekoliko rečenica, ruskim medijima je izjavio da nije zainteresovan ni za novac, ni za slavu. Poslednje što im je, gotovo neverovatno, nepretenciozno rekao, bilo je:
“Znam kako funkcioniše Univerzum. Zašto bih onda trčao da uzmem neki milion dolara, recite mi?”
Ljubitelj knjiga i violine, umetnik i matematičar, nestvarni Pelerman hrabro nam govori o sreći koja ne zavisi od novca; upornim odbijanjem da bude slavan, postiže baš suprotno; najpoznatiji živi matematičar na svetu, živeći asketskim životom i osvajajući neku svoju, mnogima nepoznatu i neočekivanu slobodu, neprimetno postaje Diogen modernih vremena.
Siniša Mozetić, profesor u penziji
