Zapisi iz pomračene zemlje
„Važno je zdravlje“ ili „samo da je zdravlja“ je izreka koju ste, verujem, poštovani čitaoci, nebrojeno puta pomenuli u životu, kad god ste se suočili sa nekim problemom, jer ona naglašava da je zdravlje jedan od najvažnijih aspekata ljudskog života. Ova izreka često se koristi da podseti ljude da cene svoje zdravlje jer je ono osnova za srećan i ispunjen život. Kada je čovek zdrav ima mogućnost da uživa u svakodnevnim aktivnostima, gradi odnose, radi i doprinosi društvu, bude srećan i zadovoljan.
Zdrava životna sredina značajno doprinosi kvalitetu zdravlja pojedinaca i zajednica jer čist vazduh i voda kao i zdrava hrana nemaju alternativu.
„Ma samo nek je zdravlja“ je rečenica koju ste, verujem, nebrojeno puta izgovorili. A danas najveća štetočina koja je hodala ovim našim dunjalukom, čovek koji je okupirao Srbiju i rasprodaje je za bagatelu, ubeđuje vas da su nekakve baterije važnije od vašeg zdravlja i budućnosti vaših potomaka…
I baš zato mi je prosto neshvatljivo da građani naše zemlje zatvaraju oči i ćutite pred upornošću najvećeg srpskog štetočine, o kome istorija neće imati ništa lepo da zabeleži jer sve što je u vreme svoje vladavine uradio bilo je to na štetu države i naroda sa kojim je neverovatno lako manipulisao, da i ovo malo zdrave Srbije rasproda i uništi zarad vlasti i ličnog bogaćenja, kako njega tako i njegovih alavih saradnika. Jer, njima je novac jedino važan.
Rudnici i rudarenje su skoro potpuno uništili istok Srbije koji se ni za 3.000 godina neće oporaviti a od svog tog rudarenja građanima tog dela zemlje ostaće pustoš i bolesti. Ako bilo ko tamo i ostane.
Ali sad su se svetske „Ale i nemani“, uz pomoć domaćih izdajnika i zla koje je okupiralo i trenutvo vlada Srbijom, ustremile i na naš Jadar, da nam ga otmu. Da unište predivnu prirodu, čist vazduh, zdravu hranu i najposle pijaću vodu. Ali i da rasele ljude sa vekovnih ognjišta. Nekog milom a većinu silom.
I sve to pred našim očima, pred očima ovog naroda koji kako da je bunike jeo i veruje u sve što im Opsenar kaže.
„Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi,
I Serblje vozbudi…“
Kad je čovek zdrav ima hiljadu želja a kad je bolestan samo jednu – da ozdravi. Imajte to na umu kad se zapitate hoćete li da Srbija bude rudarska kolonija ili zdrava zemlja.
Da vam se život ne svede na jednu želju!
Ivan Kovačević