Čujte i počujte: Bolji život je stigao i u naše pasivne krajeve! Ne verujete, pitate se kako bre, gde to ima? Pa lepo, bre, na Prvom programu RTS-a „vašem pravu da znate sve o onome što je bilo pre 40 godina a ništa o ovome što se dešava danas“, serija Bolji život reprizira se na malim ekranima TV prijemnika po milioniti put i to usred leta kad joj vreme jeste.
Počela je čuvena letnja šema kada većina ljudi pušta mozak na pašu i kada se obnavlja gradivo iz naše (ne)slavne prošlosti, kao što to i rade đaci ponavljači. Tako su dogodovštine porodice Popadić iz 80-ih godina prošlog veka ponovo na meniju ovdašnje javnosti koja danas, doduše, živi u „zlatnom dobu“ ali duboko u sebi zna da je nekada definitivno i stvarno bilo bolje u svakom smislu i ne samo zbog toga što smo tada bili mlađi i lepši već što je realno bilo tako.
Imali smo državu, mnogi od nas su je doživljavali kao svoju domovinu (o Jugoslaviji je reč, naravno), važile su neke univerzalne vrednosti u društvu kao što su empatija, solidarnost, poštenje, dobrota… a ovo što imamo sada i ovde, u republici Srbiji koja nema ni državne granice ni bezbednost za građane a ima vojsku i policiju kao da je jedna od država Južne Amerike, je jevtina cirkuska predstava, rijaliti bez kraja i konca, gde se ne zna ni ko pije ni ko plaća, gde se krade, laže, vara na sve strane, korupcija buja kao korov a fukara se bogati na račun osiromašenih građana i građanki kojima su oteli prvo tzv. društvenu imovinu pa onda sve redom i gde je mafija u sadejstvu sa Službom gospodar života i smrti i odakle mladi, pametni i obrazovani beže glavom bez obzira.
Ali, eto, bolji život je ipak bar nakratko navratio i ovde, tek da popije kaficu i proturi koju uz pićence i meze. Međutim, to što je leto ne znači da je dosadno. U toku je Evropsko prvenstvo u fudbalu („orlovi“ su, hvala Bogu, završili takmičenje kao najgori od sve dece u ranoj fazi takmičenja i poštedeli nas nepotrebnog dodatnog nerviranja a vratili su se kući, neobavljenog posla, i ona dva RTS klipana Strajnić i Albijanić sa izlivom bučnog a lažnog patriotizma u mikrofon), Nole na Vimbldonu ide korak po korak do željenog cilja (finala) a uskoro počinje i najveća sportska manifestacija na planeti – Olimpijada u „gradu svetlosti“ Parizu.
A u „Malom Parizu“, gradu na obali Save, Šapcu proradila je posle mnogo godina fontana na centralnom gradskom trgu! Bolje ikad nego nikad a s obzirom da i ovde već godinama vladaju naprednjaci ovo se može smatrati čudom jer ta gomila nesposobnjakovića malo šta napravi da valja.
U ostatku zemlje stanje je redovno. Policija hapsi ekološke aktiviste iz Gornjih Nedeljica zbog blokiranja železničkog saobraćaja i nasilničkog ponašanja prema organima reda (i mira), u Beogradu gradonačelnik Šapić kreće u rušenje „starog, nemačkog, mosta“ i najavljuje izgradnju (o kukovom letu otprilike) novog „srpskog“ mosta, Rio Tinto i Ustavni sud udarnički rade na vraćanju dozvole ovoj notornoj kompaniji za iskopavanje litijuma, na „ružičastim“ televizijama Acini trbuhozborci vređaju sve i svakoga, političke oponente i novinare a najviše zdrav razum, Zadruga se bliži kraju, EXIT samo što nije, temperature za razliku od standarda života rastu k’o iz vode, iz dana u dan, dok ne poludimo skroz.
Ipak, setimo se starog, dobrog, hita: „Summer time and living is easy…“.
Piše: Dragan Karalazić
