I videli smo. Osetili ponos. Čuli glasno ,,NE.“ Ovog 28. juna u Srbima se probudio taj slavni i junački gen, ponovo su stali SLOŽNO u odbranu svoje zemlje. Zanemarene su sve stranačke podele (onih koji nisu na vlasti) jer je Srbija prioritet.
Srpska napredna stranka (napreduju njihovi članovi i funkcioneri) od 2012. godine rasprodaje sve što se prodati može, sve u čast velikih prijateljstava, povećanja plata i penzija (koje nisu dovoljne prosečnom građaninu i praćene povećanjem osnovnih životnih namirnica), kićenja zlatnim perjem (verovatno onog NAŠEG zlata koje smo PRIVILEGOVANO kupili jeftinije od Kine) i junačke titule EKONOMSKOG TIGRA!
Sve što treba i mora biti državno – nije naše. Strateški resursi, voda, rude, teritorija – daju se nekom drugom kako bi nam milosrdno udelio jedan deo, a mi na to treba da tapšemo i proglašavamo veliku pobedu.
Rio Tinto je, nažalost, samo jedan u nizu problema, jedan u nizu „okupatora“ Srbije. Ipak, Rio Tinto bi uradio ono što nisu mogle Osmanlije – oterao bi ljude sa ognjišta, Rio Tinto bi uradio ono što nisu mogli Austro-Ugari – pobedio bi naš Cer, Rio Tinto bi uradio ono što nisu mogli Nemci (koji, veoma interesantno, imaju od 14 do 40 miliona litijum-karbonata) – bez otpora bi okupirao deo Srbije.
Dakle, sve ono za šta su naši preci ginuli daje se na tacni kao da smo turski vazali ili okupirani od strane Sila Osovine. Deci ne ostavljamo ništa za ponos. Ostavljamo im dugove, teramo ih da biraju drugu državu kao svoju jer u Srbiji života neće biti.
„Srbija nije šaka zobi“ – često citira predsednik Republike Srbije, ali ipak Srbija svoju politiku povinuje svakom ko poželi da je kontroliše i to za samo „30 srebrnjaka“.
„NE DAM GRUMEN ZEMLJE PLODNE“. – jedini zaključak i zajednički cilj svih nas.
Valentina Panić, student Fakulteta političkih nauka i član Gradskog odbora Srbija Centar Šabac
