Članom 46 Ustava Republike Srbije, o slobodi mišljenja i izražavanja, jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.
S druge strane, sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Tako kaže Ustav naše države i on je neprikosnoven.
Izdvojićemo i komentar 34 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz 2011. godine, u kome se kaže: „Sloboda mišljenja i sloboda izražavanja su neophodni uslovi za potpuni razvoj ličnosti. One su od suštinskog značaja za svako društvo. One čine kamen temeljac svakog slobodnog i demokratskog društva. Dve slobode su blisko vezane, pri čemu je sloboda izražavanja ta koja služi kao sredstvo za razmenu i razvoj mišljenja. Sloboda izražavanja je neophodan uslov za ostvarivanje principa transparentnosti i odgovornosti koje su, zauzvrat, od suštinskog značaja za unapređenje i zaštitu ljudskih prava“.
A kako je u praksi i da li je u Srbiji moguće otvoreno iskazati mišljenje pitali smo Čačane u novom izdanju Glasa naroda.
Izvor: Epicentar press
