Otkud hipoteka na privatnim kućama
Još devedestih godina pokrenuta je restitucija, ali za razliku od zemalja Istočne Evrope ona u Srbiji nije završena, i verovatno nikad ni neće, barem ona pravedna. A provlače se i neki nepoznati repovi u vlasničkim odnosima. I da se ni postojeći zakoni ne sprovode primer je kada neki vlasnici privatnih kuća u Šapcu ne mogu da srpvedu prodaju nekretnina. Na primer nakon smrti vlasnika kuće i placa u MZ Letnjikovac naslednici su pokušali da to podaju. Kuća je podignuta uz pomoć kredita koju je dala „Zorka“ za svog radnika, urađeno je sve po zakonu, plan, dozvola, prijem objekta, uknjiženje… Ali, kad su pokušali da prodaju, prilikom prodaje, došla je ne mala prepreka – postoji zabeleška, neka vrsta hipoteke, da to ne mogu da učine bez odobrenja nekašanjeg šabačkog veleposednika. A onda, naravno, to košta. S ozbirom da se ne zna po kom osnovu je Katastar uveo ovu odredbu, čak ni advokati ne znaju kako to pravno dovesti do kraja, onda je jedini put da se to plati. I to onako, odoka. U Šapcu govori se o nekih 800 takvih slučajeva a nešto slično je i u Loznici. Pretpostavlja se da je to neki dug za restituciju, ali ovako zbrkano, kad ni Katastar nema validnog odgovora, dolazi do još većeg haosa u vlasničkim odnosima. Ti svojinski odnosi su među najvažnijima u društvu, ali, eto, vrluda se nekim poluprocenama i pristupima, bez zakonskog utemeljenja.
D.E.
