Poznato nam je i bez prizivanja struke da se klima poslednjih decenija osetno menja. Leta postaju toplija, a zime blaže, skoro da nema prave zime, kako smo nekad navikli, mislim na one starije. Mladi i skoro ne znaju šta je prava zima.
To ima za posledicu da trošimo skoro više energije za hlađenje leti, nego za grejanje zimi. Paklene vrućine teško podnose deca i stariji. Nije nepoznato da se u ovakvim okolnosti povećanja broj srčanih i moždanih udara.
Šabac je na žalost na niskoj nadmorkoj visini, oko 80 metara, a okolina je sa malo šuma pa to dodatno doprinosi većim i teško podnošljivim temperaturama.
Ono što dodatno doprinosi je sve veća površina pod betonom i asvaltom, a sve manje zelenih površina koje osetno snižavaju temperaturu.
Asvalt i beton maksimalno, skoro 95% apsorbuju sunčevu energiju i doprinose povećanju tempereture i do 20%, dok zemlja to čini tri puta manje a zelene površine svojom vlagom smanjuju temperuturu i do 15%.
Asvalt, beton, gvožđe preko parkiranih automobila na ulici mogu da se zagreju do 75 stepeni, ali se temperetura vazduha se meri na metar iznad zemlje, pa nam stvara lažnu sliku da je hladnije nego što jeste, a mi dok hodamo po ovakvom vrelom asvaltu i betonu, kuvamo se, što bi narodski rekli.
Na žalost, naš grad je poslednjih decenija znatno povećao površinu pod asvaltom i betonom, ali ne i pod zelenim površinama, ako izuzmemo pokušaj stvaranja parka na Trkalištu i pokušaj pošumljavanja dela Dudare, odnosno bivše deponije.
Ja ovde živim skoro 50 godina i siguran sam da se grad proširio za najmanje 30% ali nisam video da je ijedan novi park urađen za to vreme. Možemo zamisliti kakav je to atak na naše okruženje koje uz to mora da podnosi određen stepen nužnog zagađenja iz industrijskih objekta koji izazivaju efekat staklene bašte i dodatno povećavaju temperaturu u gradu.
U nekim ulicama nema nijedno, drvo kao na primer u Patrijaha Pavla gde ja živim. Urbanisti više brinu kako da zadovolje interese građevinskih tajkuna nego da stvaraju korist za sve građane. Imate u Šapcu individulne građevine sa više stotina kvadratnih metara koje zauzimaju ¾ placa, skoro da nemaju dvorišta.
Izgradnja parkova i sadnja drveća je dugoročan proces, o kojem mora da vodi svaka vlast u Šapcu, tako da je sadašnja situcija nemarnost propust vlasti poslednjih nekoliko decenija.
Ali se postvalja pitanje: Šta sadašnja vlast može učiniti da postojeće zelene površine budu mesto za lakše preživljavanje nadolazećih vrućina?
Mi trenutno raspolažemo sa tri nešto veće zelene površine. Ovde mislim na parkove.
To je Gradski park, park-šuma na Starom gradu i četinarski park-šuma na Letnjikovcu.
Ono što sam primetio je, da se ove naše zelene oaze relativno malo koriste. Kao da mi nemamo naviku da uživamo u mirisu lipa i ostalog drveća i pesmi ptica. Nekad je za sreću, možda je to prejaka reč, makar za zadovoljstvo potrebno vrlo malo, miris lipe i vrabac, ili golub koji se motaju oko tvojih nogu, srećni što mogu da nađu malo hrane, a mi srećni što možemo da nahranimo jedno lepo živo biće.
Smatram, da u parku na Starom gradu treba uraditi više klupa, pored postojećih koje su dotrajale i treba ih zameniti. To isto treba uraditi i na Letnjikovcu u četinarskoj šumi, gde je broj klupa više nego minimalan.
Sadnja malih sadnica drveća će doneti blagodeti na duži rok, koje mnoge generacije neće dočekati, pa je neophodno saditi veće sadnice, koje će brže doneti blagodeti, biće otpornije na vremenske prilike kao i na nesavesne građane od pokušaja da ih lome.
Novčanih sredstva ima, jer svaka opština-grad ima eko-fond, sigurna sredstva koja se slivaju za ove namene od firmi i preduzetnika, jer zelene površine, a pre svega drveće može apsorbuje i do trideset posto industrijskog zagađenja, da ne govorim, o ostaloj koristi.
TRIFUN DROBNJAK, predsednik Izvršnog odbora Šabačkog ekološkog pokreta
