Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda završili su se poražavajuće u odnosu na integritet i kvalitet izbora, vladavinu prava i demokratski kapacitet društva. Sada je na izbore izašlo oko 200 hiljada birača manje nego u decembru i uprkos ubedljivoj većini na osnovu koje će biti formirana beogradska vlast, njen legitimitet biće upitan jer je proizašla iz izbornog procesa koji je bio daleko ispod standarda za demokratske izbore.
Od raspisivanja ovih izbora, Crta je ukazivala na neophodnost da se oni ne posmatraju izolovano, nego kao svojevrstan nastavak beogradskih izbora iz decembra prošle godine, koji su teško kompromitovani dokazanim prekrajanjem izborne volje građana Beograda, pre svega nelegalnim i nelegitimnim izbornim inženjeringom.
U tom smislu, izborni dan 2. juna može da se posmatra kao drugo, manje loše poluvreme utakmice koja se u prvom delu igrala na dramatično prljav način. Drugog juna nismo zabeležili tako teške faulove kao 17. decembra, ali po broju i vrstama nepravilnosti i pojedinačnih incidenata, posebno po zabeleženim slučajevima kupovine glasova, ali i po tenzičnim situacijama koje su dolazile do, pa i preko ivice nasilja, kvalitet ovog izbornog dana je lošiji nego, na primer, na beogradskim izborima održanim pre nešto više od dve godine, 3. aprila 2022.
Taj pad kvaliteta još je jasniji kada se u obzir uzme celokupan izborni proces, a ne samo dan glasanja. Svi hronični problemi, koji već dugi niz godina devalviraju izbore, nastavili su da se uvećavaju, ali i normalizuju – od činjenice da kao građani ne možemo da imamo poverenja u birački spisak, preko ekstremne medijske neravnopravnosti učesnika u izborima, zloupotrebe državnih institucija i javnih resursa, do intenziviranja pritisaka na birače.
Ovim izborima država nije vratila poverenje građana u izborni proces.
Prema preliminarnoj analizi Posmatračke misije Crte, rezultati glasanja su kompromitovani na 9 odsto biračkih mesta u Beogradu. Iako dešavanja na ovim mestima ne mogu dovesti u pitanje pobedu najjače liste, zbog rasprostranjenosti i prirode zabeleženih mehanizama kojima je kontrolisana volja birača na izborni dan i kompromitovanosti biračkog spiska, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i poštenim.
Širom Beograda Crtini posmatrači su beležili pojedinačne slučajeve težih nepravilnosti koje su narušavale integritet glasanja. Zabrinjava činjenica da je na 33 odsto biračkih mesta zabeleženo narušavanje tajnosti glasanja i to dominantno zbog fotografisanja glasačkih listića iza paravana (29 odsto biračkih mesta). Vođenje paralelnih evidencija unutar biračkih mesta zabeleženo je na 8 odsto biračkih mesta.
Na 22 odsto biračkih mesta nisu dosledno sprovođene procedure provere da li je birač prethodno glasao, dok identitet birača nije proveravan na 5 odsto biračkih mesta. Na 1 odsto biračkih mesta zabeležne su situacije višestrukog glasanja, gde je jedan birač ubacio više listića u glasačku kutiju.
Na 19 odsto biračkih mesta bilo je slučajeva da birač nije mogao da bude pronađen u biračkom spisku, što se barem donekle može objasniti lošom komunikacijom državnih organa u vezi s izmenama teritorije koju pokrivaju biračka mesta, ali i promenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku u nedeljama pre izbornog dana. Na 14 odsto biračkih mesta zabeleženi su slučajevi da birači nisu glasali lično.
U izbornom danu uočeni su obrasci po kojima se odvijaju naizgled izolovani incidenti. U okolini biračkih mesta na delu su viđeni razni mehanizmi kontrole i pritisaka na birače, na koje je Posmatračka misija Crte upozoravala u izveštajima o dugoročnom posmatranju – od vozila koja su tokom čitavog dana kružila oko biračkih mesta, organizovanog dovođenja birača na glasanje, okupljanja ispred biračkih mesta i boravka trećih lica na biračkim mestima.
Mobilni timovi posmatrača su najviše izlazaka na teren imali na osnovu informacija o kupovini glasova i sumnjama u organizovano dovođenje birača. Bilo je 36 slučajeva koje su Crtini posmatrači pratili tokom dana, i to najviše na Zvezdari (11), na Novom Beogradu (8), Vozdovac (8), Palilula (4), Rakovica (3), Čukarica (3), Barajevo (1), Lazarevac (1), Savski Venac (2), Mladenovac (1), Stari Grad (3), Surčin (2), Zemun (2).
Na više lokacija u Beogradu primećeni su logistički i kol centri (kao što su objekti na Senjaku, u Sarajevskoj ulici, Banjici, Vračaru, na Novom Beogradu, Surčinu). Neki od tih centara bili su u neposrednoj blizini biračkih mesta, u ugostiteljskim objektima, privatnim kućama i prostorijama javnih preduzeća, na stadionima, kao i u objektima bez obeležja o svrsi i delatnosti. Građani i posmatrači Crte su beležili da su restorani, picerije i pekare koršćeni za stranačke aktivinosti. Svuda se videlo slično ponašanje aktivista i birača: osobe koje upućuju birače ka biračkim mestima i, nakon glasanja, birači koji odlaze ka pomenutim stranačkim punktovima.
Ispred velikog broja posmatranih biračkih mesta primećena su vozila, među kojima i ona s registarskim tablicama iz BiH, koja su dovozila i odvozila birače. Koordinisanim i organizovanim dovođenjem birača vidno su bile obuvhaćene manjinske zajednice, i to prvenstveno romska (zabeleženi su slučajevi u opštinama Surčin, Palilula, Lazarevac, Stari grad, Novi Beograd, Mladenovac).
Organizovani transport pratilo je i vođenje paralelnih evidencija birača, ali i slučajevi kupovine glasova. Policiji je prijavljeno osam slučajeva zbog sumnje na kupovinu glasova i cirkularno glasanje (bugarski voz), više nego na bilo kojim ranijim izborima.
Na primer, u prostorije na stadionu FK Železnik glasači su nakon glasanja dolazili po novac. U slučaju koji se dešavao nedaleko od Sedme beogradske gimnazije, u opštini Zvezdara, shema manipulacije uključivala je organizovano dovođenje birača iz marginalizovanih i ranjivih grupa, pritiske na birače i jasne indicije na razmenu glasa za uslugu. Uvezani mehanizmi kontrole uključuju i dovođenje birača do logističkih centara, uzimanje ličnih dokumenata na uvid i usmeravanje birača ka biračkom mestu, kao i korišćenje poziva za glasanje za stranačku evidenciju i karusel glasanje.
Posmatračkoj misiji Crte obratilo se oko 500 građana, prijavljujući različite nepravilnosti koje su primećivali na biračkim mestima i u njihovoj okolini, ali i tražeći pravne savete o ostvarivanju i zaštiti sopstvenih biračkih prava. Građani su se Crti dominantno obraćali da ukažu na probleme sa biračkim spiskom, neregularnostima u procesu glasanja na biračkim mestima, vođenja paralelnih evidencija birača, slučajevima kupovine glasova, organizovanog dovoženja birača i pritisaka na birače.
