Rijaliti Srbija
O, kako su bili mudri Max/Bunker autori kultnog stripa Alan Ford i kako su tačno predvideli budućnost u kojoj (i ovde i svuda) danas živimo ili životarimo. Kroz zajebanciju odlično su anticipirali situaciju u kojoj globalni alavi kapitalizam ruši sve pred sobom (vrhunski prevod Nenada Briksija na hrvatsko-srpski dao je dimenziju više celokupnom utisku). I rekli su i nacrtali mnogo toga još što se tiče gotovo svih nas u vrlo konkretnim situacijama kako u onom vremenu (70-e i 80-e godine 20-og veka) tako i možda i više danas sa naglaskom na našu malu zajednicu.
A jedna od tih važnih poruka je i ona iz naslova ove kolumne. Pogađate – radi se o predstojećim lokalnim izborima u Srbiji koji se imaju održati 2. juna tekuće godine. U Beogradu se, navodno, izbori ponavljaju jer su u decembru prošle godine bezočno i napredno pokradeni, lopovi su uhvaćeni sa rukama do lakata u tegli meda i sada idemo Jovo-nanovo.
Ali, u međuvremenu se opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja podelila na one koji na ove nove izbore izlaze i na bojkotaše pa se najnovija opoziciona lista zove Biram borbu, u izbornu trku se uključio i Savo Manojlović i njegova platforma Kreni-promeni a i vanzemaljci dr Nestora izlaze u dve kolone: Mi-ovi i Mi-oni (razlika između ovih čudaka je verovatno u boji očiju, plavooki i ostali) a i vlast je promenila formu u okviru koje izlaze na izbore u svim lokalnim sredinama gde će izbora biti i to tako što su udružili i kuso i repato, sve one likove skupljene s konca i konopca, i turili ih na jednu listu pod originalnim naslovom; AV-Beograd (Novi Sad, Niš, Valjevo, Čačak…) sutra gde se opet samozvani i lažni Car Aca od Ćipuljića (u narodu poznat pod pseudonimom Oskar) kandiduje za gradonačelnike i predsednike opštine širom zemlje Srbije. I po milioniti put krši Ustav države čiji je predsednik jer mu se može. I kao ne učestvuje u kampanji a ne silazi sa TV ekrana, iskače iz plakara, frižidera i veš mašina, na mobilnim telefonima preko društvenih mreže je kao kod kuće, ulazi povremeno i u snove svojih pokornih podanika da proveri da ovi slučajno ne sanjaju nekog dugog osim njega i nešto drugo, recimo normalno i demokratsko, uređeno i bezbedno društvo bez naprednih bezveznjaka, krađe izbora, nasilja i straha.
Za to vreme ono što zovemo „opozicija“ koja bi više htela nego što realno može da bude alternativa ovom do srži pokvarenom naprednjačkom (Vučićevom) režimu, gubi vreme i energiju u međusobnom prepucavanju i traženju puta kroz birokratske lavirinte ovog provizorijuma od države (birački spiskovi, liste kandidata za odbornike, šta je po zakonu a šta nije i tako u krug) i uglavnom, čast izuzecima, ne vodi pravu izbornu kampanju kojom bi građanima stvorili predstavu o tome šta oni nude kao rešenja za probleme lokalnih sredina. Jer 2. juna se, nemojte to smetnuti s uma građani i građanke, održavaju lokalni izbori iako tako ne izgleda kada se pogledaju programi nacionalnih televizija i naslovnice režimskih tabloida. Tamo naš Junak vodi nekakve bitke protiv celog sveta, brani zemlju koju niko ne napada, bruka i nas i sebe i gde treba i gde ne treba a istovremeno je nosilac svih lista na pomenutim izborima koji ga se kao uopšte ne tiču i nisu mu važni a sve što radi je zbog rejtinga i pobede svuda i na svakom mestu, u glavnom gradu i u poslednjoj pripizdini.
I da, izborni uslovi se nisu popravili na bolje u odnosu na decembar prošle godine (osim nekih sitnih detalja) ali borba mora da se nastavi. Ovi što su odlučili da na beogradske izbore ne izađu ali izlaze u ostatku Srbije, tzv. bojkotaši (Đilas, M.Tepić, Ponoš, Miloš Francuz) bolje da su skočili u bunar nego što su doneli takvu „genijalnu“ odluku i na taj način spasli i sebe i sve istinske opozicione glasače muka i sekiracije.
I ko je onda u toj gužvi lud a ko zbunjen? I ko će biti u pravu („… jesmo li vam rekli da će Vučić opet da pokrade izbore…“) a ko u krivu nije zapravo uopšte važno, građani i građanke od toga nemaju ništa. Zato, svi oni kojima je dosta više ovih lažova i lopova na vlasti (a na lokalu su to često i osvedočeni kriminalci) neka izađu na izbore i daju svoj glas nekim drugim ljudima i drugačijim politikama. Svaka promena je u ovoj našoj bolesnoj situaciji lekovita.
Mi smo u Šapcu, hvala je Bogu, obavili svoju građansku dužnost prošle godine, naprednjaci su ovde kao metlom počistili opoziciju jer je bila nespremna i razjedinjena a i ne baš preterano pametna u mnogim taktičkim odlukama, tako da sada možemo mirno i dostojanstveno da posmatramo šta će se događati u Beogradu, N. Sadu, Nišu, Valjevu…, gde su se, manje-više, svi protivnici AV-a udružili u jedan front i neka im je sa srećom.
„Ako kaniš pobijediti ne smiješ izgubiti“. I to je to.
Piše: Dragan Karalazić
