Pročitate li, ili čujete, kakve su rezultate postigli naši učenici učešćem na PISA testu, možda se upitate o čemu se tu radi, koliko su rezultati ovog testa relevantni, kao i mogu li nam biti od koristi.
Ukratko, PISA test (Programme for International Student Assessment) je najveće međunarodno istraživanje kojim se procenjuje kvalitet znanja koje učenici stiču u školama. Sprovodi se svake treće godine i vodeći je instrument za procenu kvaliteta, pravednosti i efikasnosti školskih sistema. U ovom projektu do sada je učestvovalo više od 100 zemalja i oko 3.700.000 učenika iz celog sveta. Oblasti testa su čitanje, matematika i prirodne nauke. Od učenika se ne traži da reprodukuju podatke i imena koja su naučili napamet. Oni tumače tekstove, rešavaju matematičke probleme i naučno objašnjavaju pojave koristeći znanje i veštinu rasuđivanja.
Omogućuje nam upoređivanje efikasnosti našeg obrazovanja sa obrazovanjem u drugim zemljama. Projekat je prvi put realizovan 1997. godine, a Srbija prvi put učestvovala 2003. godine.
Nakon nekog od naših početnih učešća, prisustvovao sam stručnom razgovoru o ovom testu, na republičkom seminaru matematičara.
U iscrpnom izlaganju, doktor matematičkih nauka, jedan od vodećih katedre za matematiku, dokazivao nam je nevalidnost i beznačajnost našeg neuspeha, na navodno nekvalitetnom matematičkom testu. Braneći nešto što se, smatram, ne može i ne sme braniti. Nisam se mogao složiti sa njegovom “stručnom” argumentacijom, kao ni, hoću da verujem, većina prisutnih. A sve i da je te godine nekim slučajem matematički deo testa bio nekorektan, ostaje gorka činjenica da smo dosadašnjim višegodišnjim učešćem lošije pozicionirani no što bismo želeli. I ne samo iz matematike. Teško mi je poverovati kako sastavljači PISA testa tako uporno “nameštaju” da Srbija bude lošija od onih od kojih ne želi, i ne bi morala biti.
Govorimo kako ceo svet ide u pogrešnom pravcu, ipak ne istim korakom. Glavno je pitanje, možemo li mi da usporimo. I kako?
Za to nam je potrebno mnogo više iskrene sloge, pameti, uzajamnog uvažavanja i dobrih namera, moja jedina Srbijo!
Siniša Mozetić, profesor u penziji