Medijski krug tamom (2)
Iako je prdsednica Narodne skupštine Ana Brnabić obnarodovala da prihvata zahtev opozicije za promenu pristupa u informisanju, barem na RTS i RTV, tamo se ni za jotu ništa ne menja, čak ni posle očigledne krađe izbora, a pitanje je i kako sprovesti minimum nekog političkog pluralizma. Verovatno će biti uvedene debatne emisije, ali za 12 godina bespoštedne propagande teško će šta bitno promeniti u shvatanjima velikog broja građana koji nemaju pristup profesionalnim medijima. Uostalom, izmenjen je mentalni kod sa navijačkim manirima i predrasudama, i malo šta se tu može učiniti.
S druge strane, nadležno telo za elektronske medije, REM, pravi se „mrtvim“, jer, na primer, još nema podataka o zastupljenosti vladajuće klike u programima televizija sa nacionalnom frekvencijom, a na delu je bila gola propaganda i satanizovanje opozicije. Uostalom, teško je nabrojati dan kad se predsednik Vučić nije višesatno obraćao javnosti…
Za petu frekvenciju REM se ne izjašnjava, tobož ljut zbog tužbe jedne profesionalne televizije. Prema mišljenju profesora Čedomira Čupića televizija znatno više doprinosi izbornoj aktivnosti nego silni štandovi ili razgovori sa građanima. Uostalom pokazalo se na primeru Beograda da je opozicija umnogome značajnija i prisutnija nego u drugim sredinama, pre svega, što su građani informisaniji.
U svemu se zaboravlja da su mediji dužni da poštuju Ustav i Zakon o javnom infomrisanju, što znači da objektivno i pravovremeno informišu javnost, i to važi i za privatne medije a ne samo za javni servis. No, i čitava naprednjčaka mašinerija počiva upravo na monopolu nad medijima, a retki su primeri onih profesionalnih, kao što su N1, Nova S, Danas, Radar, Nedeljnik, Vreme… a oni lokalni su na nivou statističke greške.
D.Eraković
