Dragi moji,
nije nama ništa novo, da ni u trećoj dekadi 21. veka nismo u stanju da organizujemo fer i poštene Izbore, na kojima će građani slobodnom izraženom voljom birati one za koje smatraju da će ih najbolje predstavljati u ma kom nivou vlasti, od mesne zajednice do republičke skupštine. Ali, da je potrebno da nam na internim sastancima vlasti i opozicije, vezanim za poboljšanje izbornih uslova, budu prisutni ambasadori Amerike i Evropske unije, pa to je ipak, priznaćete, neverovatno. Zbog čega moraju strani predstavnici da budu prisutni dogovorima stranaka o našim Izborima? O kakvoj onda suverenosti može biti govora, ako nam svetski moćnici moraju da klimnu glavom i saglase se da mi, kao građani nezavisne države, možemo da glasamo za svoje organe, u ovom slučaju, samo gradskih nivoa vlasti. Da li je moguće da smo toliko potonuli i srozali se na nivoe afričkih plemena, verujem da nikome nije jasno… A pri tome, sve vreme, vlast nam se busa u junačke grudi, kako oni nikog ne slušaju, kako njima strani ambasadori ne diktiraju bilo šta, ni oko sastavljanja Vlade, ni oko Izbora, ni oko spoljne i unutrašnje politike… Nije nego. Onomad je odluka Vlade bila da Parade ponosa neće biti, a onda se američki Ambasador uključio i Parade je bilo…
Šta sve ovo govori običnom čoveku, onom koji radi, živi od svoje zarade, izdržava svoju porodicu, školuje svoju decu, plaća poreze ovoj državi i učestalo izlazi na glasanje…? Poruka je jasna. Vi glasajte kako hoćete, a mi ćemo određivati koja vlast je nama podobna i kako će nam valjati… Tako to funkcioniše u savremenom globalističkom svetu. Mali i ekonomski slabi su zavisni od moćnih i bogatih, koji nisu jedini nezavisni… To nije samo potvrđeno u našem slučaju, to je princip… Modus operandi.
Zato je logično, da nam upravo ambasadori najmoćnijih država, učestvuju u tobožnjim dogovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima, jer oni su nam preko onog znamenitog ODIHRA, po žalbi opozicije, u 25 tačaka izneli šta sve treba promeniti i unaprediti, da bi Izbori bili koliko-toliko ravnopravni. Za koga Amerika i Evropska unija (čitaj Nemačka) navijaju, potpuno je jasno. Treba nastaviti sa imaginacijom zvanom Beogradski metro, ali i sa realnošću koju predstavlja Beograd na vodi… O specijalizovanom „Skoku u budućnost“ nazvanom EXPO 2027, ne treba ni govoriti… Jasno je svakome da su to projekti koji duvaju vetar u leđa postojećoj vlasti… Stoga se prisustvo amerikanaca i evropske unije, internim sastancima sukobljenih srpskih stranaka i njihovih lidera, opravdava i lako objašnjava. A da tim sastancima rukovodi i o ma čemu odlučuje tzv. predsednica Narodne skupštine, dojučerašnja Premijerka… “ma ajte molim vas“… Srbiju čeka mnogo toga: skorašnja debata o rezoluciji UN o Srebrenici, glasanje za prijem Kosova u Savet Evrope, ali i pitanje opstanka Republike Srpske… Ko te probleme najbolje i najlakše rešava, bez problema i usaglašenim stavovima??? Koga moćni izaberu, ili su ga već izabrali… To sve govori…
Sve Vas volim i pozdravljam.
