Počeo je post. Veliki ili Vaskršnji. Još jedna od prilika koje nam se pružaju da se uvežbamo u ljubavi. Još jedna od mogućih prilika koje nam se nude kako bi se oslobodili od zla. Prilika da se otvorimo, da vaskrsnemo naša osećanja, da počnemo da bivamo emocionalno pismeni, da izađemo iz pakla bezosećajnosti, osuđivanja drugih, ogovaranja, nerazumevanja, okrivljavanja, traženja krivca izvan nas samih… Još jedna prilika da oprostimo. Prvo sebi, a potom i drugima. Da izađemo iz vrzinog kola nesigurne prošlosti i uđemo u obećanu i darovanu budućnost. Da prihvatimo drugog i drugačijeg. Da prihvatimo da je naše biće predodređeno za dobrotu, lepotu i znanje. Da prihvatimo da smo čovek.
Prilika koja nam je data i koja nam se daje, svakodnevno. I koju svakodnevno propuštamo. U skladu sa Njegoševskim uvidom: Što je čovjek. A opet sa njim: A mora bit’ čovjek. Ili Pavlovski: Budimo ljudi. Da, evo nam prilike da se setimo ko smo zaista i da krenemo tim putem. Putem čiji je cilj da budemo ljudi.
Jovica Radović
