„Navali narode, još malo pa nestalo…“
I, zaista, ako se nastavi ovaj trend, „svako šestomesečne parade pijanstva i kiča“ izbornog ludila, sav taj cirkus će postati besmislen. Sa TV ekrana i društvenih mreža, gledamo decenijama iste face, izveštačenih osmeha, ošišani i obrijani, sa kravatama na debelim vratovima, ko štrange na posecima. Iz usta im izlaze neartikulisani krici, puni optimizma za naše bolje sutra, koje će nastati u trenu, čim njih izglasamo.
Izborni cirkus će biti besmislen i zato što nije važno ko će na njima pobediti. Gubitnici će se, u trenu, „prešaltati“ u zagrljaj pobednicima, zaboraviće, jedni drugima, uvrede i psovke, i „živeće u ljubavi i slozi, do kraja života“.
Besmislenost izbora u Srbiji će i sama po sebi, etnološki, nastupiti. Bežanjem mladog naraštaja iz Otadžbine, i ubrzanim preseljnjem starijih u „večna lovišta“, na izbornim listama neće ni biti poznatih imena – Radovan, Stojadin, Žarko, Milica, Milena, Gordana… Njih će na izbornim listama , vrlo brzo, naslediti novi stanovnici „države međ šljivama“, čija će se mnoga imena čitati s desna-u levo kao na primer – Orhan, Khalil, Behram, i komšijska Balkanska imena – Ramuš, Hašim, Dimče, Goce ….
Možda bi NAROD i navalio, kada bi mi NAROD bili, a ne RODOVSKA zajednica u nestajanju.
Boban Smiljanić
