Zapisi iz pomračenog grada
Danas će Šabac “potpisati” produžetak kapitulacije na još četiri godine. I vlast, u okupiranom gradu, će nastaviti da sprovode zavojevači koji su ga okupirali političkom silom uz pomoć kriminalaca i plaćenika, pripadnika Legije sramote, koji su došli na jedan dan, glasanja radi, iz susedne republike i onih koji su se u naš grad naselili i sad nam na najsramotniji mogući način, zlom, uzvraćaju za svu dobrotu koju smo im pružili u trenutcima kada je njima bilo teško jer su proterani sa svojih vekovnih ognjišta. A tragedija je utoliko veća što smo ih mi smatrali i nazivali braćom.
Danas će svoje pravo lice pokazati i svi kolaboracionisti koji će izdajom rodnog grada i interesa svojih sugrađana iskoristiti priliku da još više napune svoje debele stomake i svoje džepove pružajući političku podršku onima koji su nepoštenim i nelegalnim sredstvima, pošteno rečeno kriminalnim radnjama, došli u priliku da upravljaju gradom iako to nisu zaslužili.
Danas će, verujem većina nas, ili možda i svih 15.600 građana Šapca shvatiti da su bacili svoj glas dajući ga šabačkoj opoziciji, ili „pokretu otpora“ – kako smo verovali, koja će se ponovo sakriti u „mišiju rupu“, i „čekati voz što doći neće“ u vidu nekakvih sudskih odluka (a već smo videli kako to u diktatorskoj zemlji funkcioniše) ili nekih „preporuka“ evroparlamentaraca. Jer im je to tako naredio neko iz Beograda. Opet!
I zbog ulizičkog odnosa prema Beogradu neće iskoristiti priliku da u direktnom televizijskom prenosu iznesu sve one činjenice koje su napisali u tim „krivičnim prijavama“ ali i da ukažu na sav lopovluk kojim je Srpska napredna stranka uspela da sakupi, do duše, samo 34 odbornička mandata, nedovoljno za samostalno formiranje vlast. Jer, može da se desi da i među njima nekom proradi savest i shvati sa kakvim se ološem u kolo uhvatio pa se „naprasno“ razboli i na sednicu ne dođe.
Sloboda je skupa, najskuplja stvar na svetu, i mora da se brani po svaku cenu. I zato, danas, članovi ovdašnjeg „pokreta otpora“ bi trebalo da dođu na Konstitivnu sednicu Skupštine grada Šapca i tu slobodu brane i sopstvenim telima ako treba. Jer, “prkosno treba živeti, ali još prkosnije umreti za slobodu!“
Ipak, danas će, možda, uslediti i otrežnjenje. Danas će se videti ko je „vjera a ko nevjera“. Ali, danas je dan kada će se, verujem, pojaviti novi heroj, ili heroina, da građane Šapca povede putem koji vodi do slobode.
A dok se to ne desi, ako se desi, ostaće vam još uvek samo jedan istinski idealista, Don Kihot ovoga vremena, da vodi tuđe bitke i ratove da se zamera svima i svakome jer veruje da ova deca koja su danas u Šapcu ali i ona koja će se u njemu roditi imaju pravo da žive u poštenom, kulturnom, dostojanstvenom i uređenom gradu, svestan da u tome ima podršku jedino svoje Redakcije „Podrinskih“.
„Ko dovjeka živi imao se rašta i roditi“
Ivan Kovačević
