Rijaliti Srbija
I, eto tako nekako, izgurasmo i ove praznike uz pevanje i pucanje i ždranje i prekomernu upotrebu alkoholnih derivata i opet smo tu gde smo – ni na nebu ni na zemlji, izabrani narod u carstvu čuda.
Krajem prošle godine imali smo izbore na svim nivoima a u stvari prebrojavanje i šta smo dobili kao rezultat? Znali smo to (bar neki od nas) i pre sudbonosnog 17. decembra rahmetli 2023. godine a sada je jasno kao dan da u zemlji Srbiji postoje dva društvena pola – narod, pučanstvo, puk, „pučina, stoka jedna grdna“ i da broji oko 2,5 miliona duša a da građana-svesnijih pripadnika plemena koji poseduju više od jednog grama mozga ima oko 1,5 miliona glava, što ukupno čini oko četiri miliona onih koji su izašli na glasanje dok oko milion i nešto više ljudi živi u nekom svom balonu iz kojeg ne izlaze u stvarni svet jer ih se njihov sopstveni život ne tiče a popularno se zovu – apstinenti.
Dakle, narod ili „narod“ je ovde u većini i on je, kao i mnogo puta pre, nepogrešivo pogrešio i presudio u izbornoj tekmi na kraju užasne 2023. godine i time se pokazalo da nije moguće stvoriti normalnu i uspešnu državu kada većinu pripadnika zajednice (u našem slučaju pod kodnim imenom – srpsko društvo) čine primitivne, glupe i do koske pokvarene individue a koje najgori među njima organizovani u zločinačko udruženje koje nazovu Srpska napredna stranka lako uvuku u svoje prljave poslove, od sitne do krupne korupcije i do krađe izbora.
Zastrašujuća je činjenica da tako veliki broj loših i gorih uopšte postoji bilo gde i da su na čelu bilo čega a kamoli države a da nama koji smo se spletom nesretnih okolnosti zatekli ovde, u Srbiji kakva god da je i koja pripada malo i nama, i koji smo koliko-toliko sačuvali zdrav razum i ljudskost, sleduje kao manjini mesto u zadnjoj klupi za najgore od sve dece, tzv. magareći kutak.
Da, to je Srbija danas, magarci su na vlasti a pametni i dobri u zapećku. Zato ovde nisu moguće promene, one stvarne, suštinske, jer vrednosti koje nešto znače u civilizovanom svetu ovde ne vrede ni pola lule duvana. Poštovanje zakona, elementarni moral i empatija u „Srbijici“ su potpuno nepoznate kategorije i ne samo za one koji vladaju već za većinu pomenutog „naroda“ jer kada bi o tome ponešto i znao verovatno ne bi umeo da se sa tim nosi.
Lakše je biti poslušan, „glava bez jezika“, potkupljiv i priglup nego preuzeti odgovornost za svoje postupke. Odgovornost i inače nije nešto što je na ovim prostorima popularno za razliku od laganja, prodavanja magle i muda za bubrege i sličnih bolešnjikavih aktivnosti omiljenih kako među nosiocima javnih funkcija tako i među pučanstvom. Zato ovde nije moguće iskoreniti korupciju koja kao rak izjeda društvo (ova je „bolest“ izbrisala sa istorijske pozornice i mnogo veće i moćnije države i društva od ove naše šake jada) jer je ogromna većina stanovništva „zaražena“, svi nešto muljaju, šibicare, varaju i potkradaju od prosjaka na ulici do ministara u Vladi (o Predsedniku da i ne govorimo, on je šampion u svim pomenutim disciplinama).
Nepoštovanje zakona i moralnih normi je nešto što se ovde podrazumeva, kao popiti čašu vode ‘ladne i što se, naravno, ne kažnjava jer su u tome do guše sve najvažnije institucije države od pravosuđa, policije javne i tajne, vojske i ministarstava i javnih preduzeća koja su partijski plen i sigurna luka za sve koji rade za vlast.
Kao suprotnost podaničkom mentalitetu koji je prirodno stanje ovdašnjeg Petra Petrovića sa uplatnice pojavljuje se, s vremena na vreme, nešto što nije prevodivo ni na jedan svetski jezik a to je – kurčenje. Tako iskompleksirana raja leči svoje frustracije, taj pasivno-agresivan stav prisutan je ovde od skupštinske govornice do kafanskog astala, „narod najstariji“ je zapravo bruka i sramota civilizovanog sveta, svega onog što znače tzv. evropske vrednosti (humanizam, renesansa, prosvetiteljstvo, Dositej Obradović – „škole, braćo, škole a ne zvona i praporce“) kao i ljudske – pristojnost, tolerancija, dobrota…
Nakon svih zločina počinjenih u ratovima 90-ih godina prošlog veka od strane lažnih patriota, radikalnih socijalista, neopevanih lopuža i političkih kriminalaca i danas su ovde na vlasti isti ti ili njihovi klonovi a to su uspeli na demokratski način – putem izbora!?
OK, izbori u Srbiji od kada ih organizuju napredne bitange nisu ni slobodni ni pošteni ali ipak! Kako nigde u regionu nije napravljena takva ili slična ludost i neoprostiva greška? I tamo je bilo lutanja nakon raspada Jugoslavije ali samo su se u Srbiji poraženi zlikovci iz poslednje decenije 20-og veka vratili na mesto zločina, preobučeni u napredno, evropsko, odelo rasprodajući državu nemilice kao da im je dedovina.
I sirotinja raja glasa za njih na doduše nameštenim izborima ali ipak u milionskim iznosima ne shvatajući da kopa rupu u koju će ga Gospodar uz sasluživanje svoje pretorijanske garde gurnuti kao nepotrebno đubre kada dođe vreme za to i zameniti nekim boljim „narodom“.
Pouka iz svega gore navedenog bi mogla biti da svako pametan u ovom tamnom vilajetu ima jasan izbor a to je: pasoš u džep, kofere u ruke, braćo i sestre, i – paljba!
Kome je ovde dobro neka mu je sa srećom, oni koji vide šta se dešava i „kud plovi ovaj brod“ ali nisu u mogućnosti da zapale negde gde nije ovo ovde neka je Bog u pomoći (čak i ako su ateisti), fukara neka nastavi da se bahati i bogati a glasači za jednu crvenu i sendvič neka nastave da životare i obožavaju Firera svakim danom brže, jače, bolje a svi ostali neka se nekako snađu ili ne, ionako je svejedno. Ovo ludilo će da potraje, rođaci, a čak ni strpljen neće biti spašen. Karma je kučka, zar ne.
Пише: Драган Каралазић
