Kako su propale šabačke javne apoteke
Dug šabačkih javnih apoteka dostigao je oko 200 miiona dinara, što je pored minusa u JP “Plan“ jedini minus u javnom sektoru loklane samouprave. Međutim, osnovni razlog za ovako visoke gubitke u apotekarstvu je Zakon donet 2013. godine koji je doveo do neravnopranog položaja javnih i privatnih apoteka, a dugovanja u Srbiji su narasla na oko 11 milijardi dinara. Po tom Zakonu javne apoteke imale su fiksiranu maržu, i praktično prihod je bio samo od pruženih usluga. Takođe, lekovi su mogli da se nabave samo na javnim tenderima. Poređenja radi do 2013. godine prihod 12 javnih apoteka, uključujući i apoteke u Koceljevi, Vladimircima i Bogatiću, bio je 900 miliona dinara, a bruto zarade iznosile su 20 odsto od te sume. Ovogodišnji prihod je svega 400 miliona dinara, a dug za lekove izneo 97 miliona dinara dok je za lekove na recept 68 miiona dinara. Privatne apoteke, njih 76, poslovale su po tržišnim uslovima i sa svim prednostima koje su imale u odnosu na javni sektor. Ono što zabrinjava je kako rešiti ovaj problem jer u pitanju je 96 zaposlenih u ovoj ustanovi. Grad Šabac angažovao je konsalting firmu koja je sagledala situaicju i predložila da se poslovni prostor izda privatnim apotekama i da preuzmu zaposlene. Taj sanacioni program plaćen je 4,6 miliona dinara, što je bio trn u oku šabačkoj opoziciji. Odbornici SNS kažu da bi i obični građani preložili takvo rešenje, i da nije moralo toliko da se plati. Takođe su ukazali da su do 2013. godine zaposleni delili i visoke bonuse, i da lokalna vlast nije dovoljno učinila da se gubici ne gomilaju. Međutim, očigledno da su veliki gubici javnih apotka nastali zbog sistemskog zakona, i da bi trebalo potražiti i pomoć države.
D.Eraković
