Studentkinja srpske književnosti i jezika Anida Maljevac smatra da je kvalitetna komunikacija posrednik uspešnih međuljudskih odnosa, ali i da bilo koji aspect govora mržnje jasno podrazumeva destrukciju istih.
“Bilo da koren ovog problema potiče od lošeg modela u porodici, nekvalitetnog medijskog sadržaja ili neprosvećenosti, mi studenti moramo uticati na svest o posledicama koje ova neadekvatna pojava nosi. Obrazovanje, intelektualno sazrevanje i kulturna svest uče nas o tome kako se bogatstvo sastoji od različitosti, te koliko su oblici diskriminacije i predrasuda odraz ograničenosti ljudskog pogleda”, kaže Anida, koja je i studentkinja-prorektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP).
Ona podseća da je pokojni akademik Vladeta Jerotić često istocao da strah od nepoznatog i drugačijeg može da bude razumljiv, ali da bilo kakvo plasiranje mržnje prema nečemu što nam nije blisko zapravo oslikava primitivizam jednog društva.
“Mislim da bi se i psiholozi složili da nehuman, agresivan napad na različitosti, u ovom slučaju verbalizovan, pokazuje i nesigurnost u sopstveni identitet”, dodaje Anida.
Ona tvrdi da se Studentski parlament DUNP aktivno trudi da utiče na prepoznavanje i suzbijanje govora mržnje.
“Proteklih godina organizovali smo mnogo tribina i konferencija na kojima smo se direktno ili neposredno bavili ovom temom. Slušali smo izlaganja eminentnih stručnjaka iz oblasti prava, sociologije, psihologije, komunikologije, kulturologije, njihovu argumentaciju i analizu govora mržnje, te razmenjivali mišljenja o ovom problemu. Smatramo da svako od nas treba da takvu pojavu jasno i glasno osudi, što je prvi korak koji možemo da napravimo. Delovanjem kroz Studentski parlament i sami pozivamo na dijalog, ali i javno razmatrano uzroke, posledice I rešenja za ovu socijalnu devijaciju”, kazala je ona.
Novinarka Katarina Radović smatra da je odnos Srba i Bošnjaka dobar, a da bi bio još bolji da je ekonomska situacija u gradu bolja.
“Loša vremena rađaju i neke loše odnose, ali to su sporadični slučajevi. Mnogi upoređuju situaciju u Novom Pazaru sa onom u Preševu i Medveđi, gde zajedno žive Srbi i Albanci, međutim nije to isto. Bošnjaci i Srbi govore isti jezik, razumeju se, često dele iste običaje, dok je situacija sa Albanicima drugačija. Problemi u Novom Pazaru su isključivo ekonomske prirode, jer kada narod nema za hleb, naravno da se javlja šovinizam“, kaže Katarina.
Prema njenim rečima prepucavanja na nacionalnoj osnovi prisutna su uglavnom na društvenim mrežama, te istakla da je to nešto što se mora suzbiti kako bi društvo napredovalo.
“Verovala sam da mladi, oni rođeni u 21. veku, neće znati šta je to nacionalizam i neće dopustiti da im on kroji odnose. Mladi se druže, zajedno izlaze, slave rođendane i na prvi pogled sve je idealno. Međutim, kada otvorite njihove društvene mreže, sve je drugačije. Govor mržnje je prisutan svakodnevno, a diskusije su uglavnom na nacionalnoj osnovi, tako da se ovde mora intervenisati i raditi više sa mladima“, smatra ona.
Ističe da je svi praznici raduju, da voli bajramsku atmosferu i da tradicionalno tada ide kod nekoliko drugarica, koje su, takođe, prisutne u njenom domu prilikom obelećavanja Božića i Uskrsa.
Projekat “Stop govoru mržnje: Pozitivni primeri iz lokalne zajednice”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
