Mediji u izbornoj kampanji
Po uvođenju višestranačja u Srbiji, 1990. godine, počelo je naizgled fer i pošteno. Primera radi novinare u zajedničkoj redakciji „Glas Podrinja“ Radio i TV Šabac posetio je sudija Okružnog suda u Šapcu i jasno predočio da nema favorizovanja nijednog kandidata i stranke. I uglavnom novinari su se toga tada pridržavali. Ali, mnogi se sećaju i iskakanja iz tog okvira novinarke na RTS Mile Štule. I polako je pala priča o fer i poštenim medijskim uslovima.
Deset godina kasnije, na primer, predsednički kandidat DOS-a, dr Vojislav Koštunica, nije mogao da gostuje na Radio Šapcu ni u plaćenom terminu. Nestvarno sada zvuči da su za predsedničke izbore 2012. godine ravnopravne uslove imala oba finalna kandidata, čak i direktno sučeljavanje na TV. To je ustaljena praksa u svetu, a u analima je ostao TV duel Džona Kenedija i Ričarda Niksona.
Ovde u Srbiji aktuelni predsednik nijednom se nije suočio sa nekim oponentom, a poznat je po brojnim etiketama i uvredama opozicionara i drugih javnih ličnosti, ali prenosioci toga, mediji, ne daju za shodno ni zakonskoj odredbi da se to dematuje. Štaviše, nezabeleženo u modernoj političkoj istoriji, predsednik Vučić, od kad je na vlasti, nije dao nijedan intervju nekom profesionalnom domaćem mediju. Najbliže tome bio je intervju Brankici Stanković, ali je to uslovio da prvih pola sata bude po njegovoj zamisli.
Takođe nešto nezamislivo za moderne medije i slobodu govora, ne samo predsednik već i ostali predstavnici vlasti ne odgovaraju na pitanja profesionalnih redakcija, uslovno ih nazivajući opozicionim, ali po Ustavu i Zakonu o informisanju zabranjena je svaka diskriminacija, pa i ona radna i profesionalna, kakvo je novinarstvo.
Nakon svega izborna kampanja se uveliko zahuktala, režim i dalje ima nesamerljivu nadmoć u medijima. Gotovo nestvarno zvuči gostovanje Aleksandra Jovanovića Ćute na Hepiju u direktnom sučeljavanju sa Vojislavom Šešeljem, u nešto blažem obliku bilo je gostovanje Saše Radulovića u Hit tvitu, ali vidno je bilo svakojako saplitanje koje mu je pravio Dragan Vučičević, dok na javnom servisu, RTS, predstavnici opozicije nikako da dođu do reči od predstavnika vlasti, tipa Vladimir Orlić.
Baš RTS, „Vaše pravo da znate sve“, je paradigma postojećih medijskih odnosa, pa i zahvaljujući nekadašnjoj perjanici „slobodnog novinarstva“ Draganu Bujoševiću. A svakako „nije srpski ćutati“. Onako uzgred, na nedavnom panelu o izborima u Japanu, predočeno je da nema pisanih pravila, ali se podrazumeva podjednak tretman svih učesnika i izveštavanje na osnovu činjenica bez favorizovanj političkih opcija. Dobro zvuči, ali daleko je Japan, i ne samo Japan, to je i evropska stvarnost, ali ne i srpska.
Pitanje iz naslova je retorsko, poznato po pesmi engleskog pesnika Džona Dona, „…ono zvoni za tobom!“.
D.E.
