Kada bi Srbi shvatili da biti Srbin podrazumeva određeni način postojanja, a to je sažeto u epskoj krilatici „za krst časni i slobodu zlatnu“ (ili njegoševskom „krstu služiš, a Milošem živiš“), a ne podržavanje nametnute fašističke ideologija „krvi i tla“ – kroz namerno pogrešnu interpretaciju Kosovskog zaveta, služenje novcu – kroz nametanje neoliberalističke ideologije dominacije „pametnijih“ nad „glupljim“, karijeri – lažnom samorazvoju u službi tuđih (korporacijekih) interesa ili kroz tzv. slobodu mišljenja bez ikakve odgovornosti, možda bi opet krenuli putem slave čiji je cilj Nebeska Srbija kao sinonim Carstva Nebeskog. Možda bi opet bili Srbi dostojni svojih predaka. I uzor svojim potomcima.
Jovica Radović
