PISMA ČITALACA
Odmah nakon kraha srpske politike na Kosovu i ljudske tragedije poginulih i povređenih, građanima Srbije se obratio višedecenijski misionar tragedije srpskog društva. Sledećeg dana na scenu je stupio i Porfirije Perić, prvi duhovnik Srpske pravoslavne crkve, da poruči Srbadiji da su teški dani i da nam treba „sabornost srpskog naroda“! To nije ništa neobično jer Perić već godinama uporno izražava otvorenu podršku političkoj vlasti ali njegove izjave, apeli i molitve često su zaodenute „oreolom“ lukrativnosti, svojstvenog većini crkava. Zna Perić da je „legla“ državna kinta na pravoslavni oltar (cirka, 40-tak miliona evra u zadnjih nekoliko godina) i da se mora odužiti, više vlasti nego državi. A možda zatreba još novca: „državni posao“ na rušenju Crne Gore nije završen a i komadanje Bosne i Hercegovine nešto je „zapelo“. Možda se mora ponovo litijati po Crnoj Gori, štampati propagandni materijal o ugroženosti Srbalja oko granica Srbije, valja nešto doturiti i „Srpskoj kući“ u Podgorici, a možda se mora opet leteti na Cetinje-a sve to košta! Za oružje lakoćemo, ima u crkvama i manastirima na Kosovu i u Crnoj Gori čitavih arsenala, samo da nam Milan Eskobar poživi na zasluženoj slobodi. Ali, nije dovoljno samo da Milan doturi oružje istetoviranoj srpskoj „nejači“, potreban je i blagoslov, ne Porfirija Perića, nego tridesetogodišnjeg apostola političke bede – propagandiste i uživaoca ideologije etničkog čišćenja.
Zato moram da postavim pitanje: Periću, čemu i dokle „sabornost srpskog naroda“ i da li na sabornost pozivaš i žene „jadnice“ i „bednice“? Ako njih izostavljaš, znaj da je todiskriminacija, a ako ih ipak pozivaš to znači da si prešao preko njihovih „nepočinstava“ koje si im tako neljudski pripisao u maju ove godine. Dakle, sada su ti potrebne i dobre: za „sabiranje“, za podršku, za otpor – ili za tvoju propagandu? Zbog toga sam protiv „sabornosti“ jer je to s….e od kog je ovaj narod imao samo štetu. Kakva „sabornost“, za koga „sabornost“, oko čega „sabornost“: jeli oko predsednika ove „Jad-države“ i njegove neočetničke stranke za decembarske izbore (kako ovaj izraz zlokobno zvuči nakon svih naših „sabornosti“, od Gazimestana do danas). Zbog toga ti ja i mnogi drugi ne verujemo jer nastupaš kao propagandista i vršioc javne vlasti, a ne kao humani i odmereni crkveni velikodostojnik. Znaš li da su mnogi vernici prestali odlaziti u crkvu jer nam iskrivljeno i fundamentalistički prezentujete religiju. Uz vas i vaše prethodnike religija je postala profana: državne i javne ustanove „ustanovile“ su crkvenu slavu na kojoj popovi metanišu tamnjanom i mirisnim biljem; mlada Srbadija pristala je na „mazo-destrukciju“ sopstvenog tela tetoviranjem krsta i Hristovog lika od vrata i mišica do ispod mošnica; od okačenih „mega-krstača“ o retrovizore ne vide se vozači u automobilima… Čista religioznost!
I zašto da se „sabiramo“ – da nam i dalje delite lekcije o biološkoj nauci, etici, higijeni na popovski način. Pa pre dve i po hiljade godina optužiše Sokrata da je kriv što ne veruje u bogove u koje veruje država i da omladinu kvari. A vi nam Periću danas tako agresivno u nauku i obrazovanje „gurate“ popovska mrsomuđenja o ljudskoj seksualnosti, biologiji, etici… Još samo što niste ustvrdili da je Bog ispustio jabuku koja je Njutnu pala na glavu te tako „pobili“ zakon gravitacije! Zato, nema šta da se „sabiramo“! Nego vidite vi da što pre izbacite te arsenale oružja iz crkvenih oltara, da se držite što dalje od naših škola i fakulteta (i od vrtića, naravno), da javno osudite genocid u Srebrenici i one popove-četnike što su pričešćivali zločince, da Srpska pravoslavna crkva prestane agitovati za falsifikovanje činjenica u vezi Jasenovca i svađati nas sa komšijama i da iskreno poradite na pomirenju na ovom delu Balkana.
I bilo bi dobro da Crkva na čijem ste čelu, počne plaćati porez ovoj državi (i sve verske zajednice, naravno) kako bi bilo više sredstava za nove škole, bolnice i puteve, kako bi se i sveštenstvo moglo kvalitetno lečiti, obrazovati i voziti boljim putevima (na kojima im neće otpadati točkovi sa skupocenih automobila). Ja verujem da je čovek koji sluša muziku Arsena Dedića, Džonija Štulića, Cana Kostića, Boba Dilana, Roberta Planta i drugih, spreman na takva pregnuća, osim ako njegovo srce i um nisu zarobljeni dubokom tamom duha Irineja Bulovića.
U Šapcu, 06.10.2023.
Autor poznat Redakciji
