Dragi moji,
nije vreme, a ni mesto, da lamentiramo nad sudbinom koja nas je smestila, upravo u ovo istorijsko vreme, prepuno neverovatnih događaja i istorijskih raskršća, kojima eto svedočimo, a da zapravo o tom vremenu ne znamo ništa. Iskustvo uči da se neke tajne otkriju posle dve generacije, a to je period od 50 godina, minimum… Tako, događaje od pre desetinu dana, u epskim pesmama opevanom Manastiru Banjska, na severu Kosova… „Neko beše Strahiniću bane, beše bane u malenoj Banjskoj, u malenoj Banjskoj kraj Kosova, da takoga ne ima sokola“… teško da će iko razumeti i moći da objasni, a saznati će moći, samo oni koji dožive Memoare nekih od današnjih aktera političke scene i direktnih učesnika… Radoznalost ovde ne pomaže, ni logika, tipa onog Stefanovićevog povezivanja nekih ljudi sa nekim mestima i nekim situacijama… Neka tako i ostane, nije ni važno. Jer ostaje za pamćenje. Neko je odlučio da omraženom Kurtiju, ipak, najefikasnije pomogne da preživi napade zapadnih moćnika, zbog svega što je radio i radi na Severu Kosova, i ne samo to, već da postane heroj godine, jer je eto, imao napad srpskih terorista… Slučajno ili ne? Ili neko, ipak, radi i postupa po agendi koju je neko ispisao davnih dana… Srećnici će znati istinu, a mi, koji ovo živimo danas, ne… nećemo saznati. Možda to i nije tako loše, za nas…
I evo, upravo dok pišem ove redove, započeo je novi sukob, tzv. večnih neprijatelja, Palestinaca i Jevreja. Pršti na sve strane, gine se kao na fabričkoj traci, ruše se zgrade i uništavaju gradovi. Taj sukob, koji permanentno tinja, mnogima odgovara i prija. Fokus rata se sa Ukrajine i Rusije, premešta na Bliski istok… a i naše Kosovo silazi sa naslovnih strana i udarnih vesti. Takva je današnja situacija. Samo krv i uništavanje…
Srbija je u stanju iščekivanja. Vreme prolazi, a niko, osim jednog čoveka, ne zna šta će se i kada u Srbiji dešavati, u smislu ispunjenja sopstvenog obećanja, da će još krajem ove godine, Srbija izaći na izbore. I dok se opozicija, kako-tako, grupiše u dve kolone, vlast meri svaku izgovorenu reč i svoj rejting iz minuta u minut… Tako je Naredbom iz Centrale, ili voljom samo jednog, onog najmoćnijeg, koji vodi i spoljnu i unutrašnju politiku, koji tuži i sudi, koji i ruši, ali i gradi, koji se žrtvuje za sve nas, pa čak i jede parizer za doručak… dakle, njegovim fermanom, Srbijom je prohujao talas ostavki, većine gradonačelnika i predsednika Opština… I sve to, gotovo jednovremeno, u jednom danu… Logično je onda pitanje, da li je zapravo vrhovnik istovremeno i gradonačelnik i predsednik svih gradova i opština u Srbiji… Jer, tako mu to izgleda… Logika ukazuje na to. Šabac nije izuzetak. Naprotiv, među prvima je reagovao naš „gradonačelnik“ i time istakao kandidaturu za ponovni mandat. Jer, mandat se ne dobija od građana, već od vođe, koji i jeste stvarni gradonačelnik, koji samo upravlja preko punomoćnika… I tako, zanimljiva jesen nas očekuje. Poligraf je opet postao, što reče kolega Borović pre neki dan, sveti gral kome se mora verovati… On je merilo postojanja krivice ili nevinosti… Pa kako koga zadesi, kad ga prikače na tu spravu, koja nije dokaz ničemu, osim marketinškom hvalisanju, tipa: „prošao je poligraf… ili nije prošao poligrafsko testiranje“… baš me zanima, da li je Srbija zemlja sa najvećom potrošnjom bensedina… na svetu, ili možda samo u Evropi… taj sedativ ne služi samo da se neko smiri i uspava, već ima i neke druge upotrebne vrednosti…
Sve Vas volim i pozdravljam.
