Trideset dve godine od ubistva novinarske ekipe RTS-a iz Šapca
Od ubistva šabačkih novinara, tog devetog oktobra 1991, proteklo je trideset dve godine, a još uvek se ne znaju počinioci, niti je šta preduzeto da se oni otkriju. Te srede, devetog oktobra 1991, na jednoj krivini, na putu između Petrinje i Gline, na Baniji, ubijeni su, na radnom zadatku: Zoran Amidžić, urednik dopisništva RTS u Šapcu; Bora Petrović, snimatelj; Dejan Milićević, asistent snimatelja, i Sretan Ilić, urednik u Radio Šapcu. Na njih je ispaljeno više od 200 metaka dok su bili u iznajmljenom automobilu, a počinioci nikad nisu pronađeni. Određeni izvori navode da je to bilo za vreme proklamovanog primirja. Šabačka ekipa obavljala je tipične novinarske poslove, izveštavali su o Šapčanima koji su bili u Drinskoj brigadi, imali obeležja PRESS.
Slučajno ili ne, spisi iz novinarske torbice Zorana Amidžića dospeli su preko zagrebačkih medija u javnost, a imena kadeta RK “Metaloplastika“ predstavljeni su kao četnici. Međutim, niko od državnih organa, Srbije i Hrvatske, nije se potrudio da ispita okolnosit pod kojima je stradala šabačka novinarska ekipa. Nije sprovedena nikakva istraga, a, na primer, moglo se saznati kako su Amidžićevi spisi dospeli u redakciju zagrebačkog “Slobodnog tjednika“.
Ispred zgrade „Glasa Podrinja“, dopisništva RTS i Šabačke televizije, postavljen je spomenik šabačkim novinarima, dar porodice Mire i Slobodana Pavlovića, a i ulica u kojoj su smešteni mediji nosi imena četvorice stradalih novinara. Da se ne zaborave.
A nama, njihovim kolegama i prijateljima ostaje jedino da, kroz ovakve članke, čuvamo sećanja na njih i da se nadamo da će, kad tad, ubice biti pronađene.
