Rijaliti Srbija
Šabački, malogospojinski, vašar je najpoznatija fešta tog tipa u Srbiji, na Balkanu a i šire. I to je fakat. Ove godine ovu tradicionalnu manifestaciju posetilo je između 200 i 300 hiljada ljudi. Malo li je na ovu skupoću.
Naravno da je to, ovoga puta desetodnevno, dešavanje za neke parada pijanstva i kiča a za mnoge dobra ili čak odlična zabava, prilika da se obilno pojede i popije i proveseli, da se pazare potrebne i nepotrebne stvari po kao nižim cenama, da se deca i omladina naigraju svega i svačega i da se sretnete sa prijateljima koje zbog ove ludnice u kojoj živimo retko viđate i da bar na par dana zaboravite i na inflaciju i na Kosovo i na onog nesretnika na mestu predsednika Republike i njegova nesuvisla obraćanja.
A na vašaru ove godine u predizborno vreme (a koje to vreme u Srbiji nije predizborno) bili su nazočni i narodni poslanici iz neformalne koalicije „Srbija protiv nasilja“, sa građanske, proevropske, strane političkog spektra i slikali su se i objavili fotke na društvenim mrežama i uopšte dali značaj ovom događaju.
Domaćin je prirodno bio bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović iz partije Zajedno. I onda su krenuli komentari. Iz „kruga dvojke“ su prezrivo gledali i govorili o ovom performansu, čak su se u zabavnim, humorističkim, emisijama na nerežimskim medijima poput Četiri i po muškarca na Novoj Ivan Ivanović i njegovi pajtosi sprdali sa narodnim poslanicima, građanistima koji prisustvuju vašarskim dogodovštinama, kao nije im tu mesto, baš je bezveze i sve tako u tom stilu a da su ostali kod kuće bilo bi eto, ništa ne rade, ne idu u narod, zabavljeni su svojim jadom a nemaju pojma o problemima koji se tiču običnog sveta i sve tako.
To što su naprednjaci i na vašaru kao i svuda gde vrše svoju dobro poznatu propagandu nije zabrinulo kritičare svega i svačega, sve one koji su mnogo pametni „sve na divanu čibuk pušeći“, to se, je li, podrazumeva. Ali, naša realnost jeste taj narod na vašaru i ako opozicioni čimbenici misle nešto da urade na izborima bilo kojim i kad god da budu moraju skočiti i u tu vodu (baru) i zaplivati do cilja.
Možda im neće biti najprijatnije ali u borbi sa ovakvim zlim i naopakim neprijateljem treba učiniti sve što je potrebno, i što se može, da rezultat na kraju bude pozitivan. Od onih subotnjih beogradskih šetnji nismo videli da je bilo neke vajde kao i u drugim gradovima jer u njima učestvuje mali broj ljudi (nakon onih masovnih majskih protesta – šetnji) a ono što je neophodno je da se veliki broj građana i građanki upozna sa alternativom ovom naprednjačkom režimu i autokratiji AV-a, pre svega sa onima koji tu alternativu predstavljaju.
Mediji su zatvoreni, institucije države urušene, opšta atmosfera u društvu je takva da je nasilje postalo prirodna i stalna pojava i onda je moguće rešenje „ljuta trava na ljutu ranu“, iako to može izgledati i jeste pomalo populistički potez ne treba biti previše gadljiv jer na suprotnoj strani su kriminalci i u odelima i u (videli smo to u Banjskoj) uniformama i spremni su na sve.
I tek će ovde da bude frke na svim nivoima. Jedan vašar i prisustvo opozicionih političara na istom neće biti odlučujući faktor u celoj ovoj nenormalnoj situaciji u kojoj životarimo ali ne može ni da šteti.
c. Ovo kako je sada ne valja nikako (a biće i gore) i to je jasno i ludom Hranislavu s ćoška, tako da kada čujete pitanje: Hoćemo li u Šabac na vašar? spremno odgovorite: Hoćemo!
Ali nećemo više Aleksandra Vučića i njegove razbojnike na vlasti, nama je potrebno nešto sasvim drugačije. Šta je to, kašće vam se samo kada dođe vreme za to.
Ko nabije taj dobije!
Piše: Dragan Karalazić
