Spomen i pohvala Krstivoju Iliću
Velikom pesniku spomen obeležje na šabačkom Novom groblju, a skulptura u drvetu u Mišaru, u izložbenom prostoru Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“
Krsno znamenje, spomen obeležje, koje je podigao grad Šabac, uz podršku Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ sa Mišara, u četvrtak, 10.avgusta, blagosiljao je i osveštao protojerej Ilija Mitrić.
-Od mnoštva knjiga koje je objavio, od mnoštva stihova, proznih radova, književno-istorijskih, od mnoštva antologija koje je priredio, mislim da će najduže ostati ono što je pevao o Mišaru. Pesme posvećene Mišaru sad su ovde, a Krstivoje je Mišar nosio u srcu; i posle Filipa Višnjića, u istoriji srpske kulture napisao je najbolje i najdublje pesme o Mišarskom boju, a Mišarski boj je najveća pobeda srpskog oružja u njegovoj istoriji“ – „nad usnulom glavom Krstivoja Ilića, velikog pesnika“ besedio je, u ime Zadužbinskog društva Dobrilo Aranitović. Govorio je i stihove Mišarskih elegija, iz odeljka Pohvala pevaču, uz reči: „Pohvala Pevaču Krstivoja Ilića odnosi se na Filipa Višnjića. Danas, ovde, dok stojimo nad njegovom usnulom glavom, ta pohvala odnosi se na samog Krstivoja Ilića…“
… Postiđen sam od rođenog vida,
senka pesme svoju kulu zida.
Na Mišaru – gde znameni stoje:
Tako pisah: GREŠNI KRSTIVOJE!
Svečanost je nastavljena u Mišaru, preko puta Spomenika Karađorđu i mišarskim junacima, kako Stevan Simić poruči „u „Kulturnom centru „Mišar“ – izložbenom prostoru Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“. Skulpturu u drvetu, rad vajara Milutina Rankovića iz Lajkovca, otkrio je šabački književnik Nikola Devura.
-Dragi prijatelji, poznanici počivšeg našeg Krstivoja, našeg velikog srpskog pesnika. Pripala mi je čast da otkrijem ovaj spomenik verovatno zbog toga što sam najviše o njemu pisao. Ja sam o svim njegovim zbirkama pisao u vodećim novinama. Krstivoje je zaslužio ovaj spomenik i nadam se da neće biti jedini“.
… Blistajte spomenici! Neka vas orlovi štite!
Gle, izrasli iz rana, mišarski Obilići –
pod sedlom već sedlaju Ždraline vilovite,
koji će, i bez jahača, u svetu bitku stići! ….
(Na spomeniku pesniku, iz Mišarskih elegija su ovi stihovi iz pesme Himna mišarskim junacima)
Prisutnima na dar bila je još jednom pesma Pohvala pevaču, koju je govorila Smiljka Dragojević, i pesma Vokalno-instrumentalne grupe „Šapčanke“ – „Miruj, miruj, srce moje“…
-Hvala gradu Šapcu koji je pomogao da se podigne nadgrobni spomenik.
Društvo je štampalo novo izdanje Mišarskih elegija… Hvala članovima i prijateljima (dvadeset šest ih je), koji su učestvovali u pomoći da se to ostvari… Hvala slikarima „Kruga 10“, njih šesnaest je darovalo svoje slike… Posebno hvala, za angažovanje i podršku, Ani Marinković i Dejanu Živanoviću, i hvala što su i danas sa nama“ – bile su reči zahvalnosti predsednika Izvršnog odbora Zadužbinskog društva Stevana Simića.
Rukovet zaveštanja
Onog – što će posle mene hteti,
novi Sabor – drugačijim stihom;
blagoslovim, sa molitvom tihom:
da nadraste – moje rukoveti!
(U Šapcu, hotel „Sloboda“,10.5.1999.)
Pomen, sećanje na Krstivoja Ilića, završen je po srpskom običaju, zajedničkim ručkom… Tom prilikom čula su se i topla prisećanja – uspomene na dragog pesnika. Milutin Ranković, autor skulpture pesnika, nastale u okviru ovogodišnje Mišarske kolonije, rekao je: „Čast je potpisati spomenik čoveku koji je rođen kao pesnik, živeo kao pesnik i umro kao pesnik.“ A poruka Stevana Simića bila je: „Krstivoje i ja, to su dva sveta, ali Mišar nas je vezao…. Prijatelju, ovo ti je što smo mi mogli da uradimo!“
Tekst: S. Ljubić
Fotografije: B. Stanić
