Ustavni sud nenadležan za izbornu krađu u Šapcu
Nakon tri godine Ustavni sud našao je da nije nadležan za podnete žalbe za izbornu krađu u Šapcu. Osnovno pitanje čime se to bavio ovaj najviši sud, sa 15 vrsnih i uglednih pravnika, kad se ne bavi predmetima koji bi hitno trebalo rešavati.
Možda se silnim vremenom bavi pravnim aporijama, ali ne i onim zašto su birani. Uz to, ustavobranitelji imaju ne samo moralnu obavezu prema poslu koji obavljaju već i radnu obavezu za koju su debelo plaćeni od nekih 200.000 pa i više dinara mesečno.
I povrh toga oni će uživati visoku penziju za posao koji nisu radili, a trebalo bi. U prilog tog rada Ustavni sud saglasio se da se umanje penzije, iako je to stečeno pravo, a deo penzionera uskraćen je za nekih 700 miliona evra.
S druge strane ustavobranitelji su slepi i nemi za gotovo svakodnevno kršenje Ustava od predsednika države Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. Svi studenti prava kao i deo šire javnosti zna da po tom istom Ustavu spoljnu i unutrašnju politiku vodi Vlada Srbije, a da bi predsednik države trebalo da odražava jedinstvo države.
Toga naravno nema u Srbiji, a ima mnogo toga o čemu je davno pisao i Radoje Domanović.
U neka potonja vremena izučavaće se ovo vreme beščašća kao i primer da je u Šapcu Gradska izborna komisija poništila lokalne izbore 2020. na svih sto biračkih mesta. Što zbog kupovine glasova, pretnji, ucena, bugarskih vozova i inih naprednjačkih marifetluka.
Ostalo je ekvilibristika sudske vlasti koja bi, opet po Ustavu, trebalo da bude nezavisna od izvršne vlasti. Pa šta, što bi rekao predsednik Vučić koga neki proglasiše i najboljim studentom Pravnog fakulteta u Beogradu. Pa ništa, ako je on najbolji kakvi su tek oni drugi pravnici, sudije, tužioci i nosioci pravnih normi.
O pravdi, onda ovde nije mesto.
Dragan Eraković, novinar iz Šapca
