Ako možda niste znali, Interkultura Srbije višegodišnja je članica međunarodne organizacije AFS, koja okuplja više od 60 zemalja. Volonteri Interkulture bave se međunarodnom razmenom srednjoškolaca, sedmodnevnom, tromesečnom i godišnjom. Izabrani kandidati primaju u goste i odlaze u goste mladima iz celog sveta. U toku boravka, u stalnoj su vezi sa volonterima Interkulture zemlje iz koje su došli, kao i zemlje u koju su došli.
Kako razmenu doživljavaju učesnice i učesnici, naslutite čitajući utiske jedne od njih:
“Otkrij novu kulturu, nauči strani jezik. Steći ćeš prijatelje iz celog sveta. Upoznati sebe, videti gde su ti granice i koje su ti mogućnosti” – Đulija Andar, učenica iz Italije na razmeni u Nemačkoj.
Ne bih nikoga da prozivam, ali kao volonter Interkulture, sa svojom koleginicom pokušavao sam da i naš grad uključim u korisne, lepe i nezaboravne razmene mladih. I nismo uspeli.
Verujem da bi neka naša, šabačka Milica, napisala još lepši tekst od navedenog. I naš grad predstavila negde u svetu u najboljem svetlu.
A imala bi o čemu da priča, postojao je ovaj grad i pre svega što nas je trenutno pritislo. Ali, to – volonter.
Izgleda da Milica ne zaslužuje ovu priliku, ako put do njenog odlaska u svet podrazumeva neku našu besplatnu aktivnost. Izvini Milice.
Ukratko i o svojim volonterskim utiscima.
Pre nekoliko godina, na jubilarno rođendansko druženje Interkultura Srbije je, osim svojih volontera, pozvala i kolege iz susednih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije. Zvanični program bio je reprezentativan, sa puno priloga koji valjano opravdavaju postojanje ove organizacije.
Po završetku, u neformalnom razgovoru, malo po malo, stigli smo i do teme našeg neslavnog razlaza. Ovo što sledi pročitajte nekoliko puta i nemojte nikada zaboraviti.
Svako od učesnika u razgovoru govorio je samo o učinjenim greškama onih kojima pripada i o tome kako je moglo mnogo lepše i bolje.
Za kraj, svečana večera, planovi dalje saradnje. I muzika iz celog sveta i na svim jezicima, igra i pesma, i mladih i starih, i istomišljenika i neistomišljenika. Još jedan trenutak u kome je različitost bogatstvo.
Po povratku, na prvom času rekao sam svojim gimnazijalcima da su oni građani sveta.
Pa i kada im to Šabac ne priznaje.
