Otvoreno pismo Branislavu Maloviću, članu Predsedništva Srpske napredne stranke
Poštovani gospodine Maloviću,
ja sam, Dragan Janković, poljoprivrdnik, jedan od meštana pocerskog sela Bojić, koji nema drugu mogućnost da iskaže svoj problem sem na ovaj način. Odmah na početku da Vam kažem da nisam član Srpske napredne stranke i da me to, nažalost, ograničava u mogućnosti da komuniciram sa bilo kim iz lokalne vlasti. Pa čak i sa članovima moje Mesne zajednice. Mojim komšijama od kojih su mi neki i rodbina. Zato sumnjam da ste, do sada, bili upoznati sa pravom slikom onoga što se u našem selu dešava. A upravo to, „upoznavanje“ je i razlog ovog mog, javnog, obraćanja.
Naime, kažu, isključivo zahvaljujući Vama i vašem angažovanju u našem selu su asfaltirani skoro svi lokalni putevi. I to je za svaku pohvalu.
Kažem „skoro“ jer ostao je samo ovaj put koji vodi u Jankovića malu i nekih 200 metara kojim, iz neobjašnjivih razloga, nije spojen put koji od Doma ide prema seoskoj školi.
Čak, priča se, da ste se potrudili toliko mnogo da je asfaltiranje jednog skokaka, koji prolazi pored kuće predsednice mesne zajednice, finansiran sredstvima iz republičkog budžeta a ne iz gradskog. Sa sve uličnim osvetljenjem postavljenim u njenom dvorištu.
I to je u redu, verovatno je gospođa predsednica Saveta MZ Bojić, svojim radom u stranci i za stranku zavredila da dobije posao u Šapcu i da je dodatno nagradite asfaltiranim putem.
Ali, pitam se, šta je sa nama, ostalim građanima koji nemamo mogućnost da postanemo vaši „miljenici“? Nismo članovi stranke, ne odazivamo se na mitinge, ne agitujemo i ne skupljamo „sigurne“ glasove u vreme izbora.
Mi smo, kako stvari stoje, u ovoj zemlji građani drugog reda. Ni deca nam nisu ravnopravna. Jer dok druga hodaju po asvaltu moja gaze blato i dolaze kaljava u školu. A tamo trpe „podsmehe“ upravo one „privilegovane“ dece.
Neshvatljivo je, da osim asvalta, nemamo pravo ni da nam put bude pošljunčen, kako bi, koliko toliko, mogli da ne gazimo po blatu. A ova godina je baš bila kišovita i put je bio baš blatnjav.
Poštovani gospodine Maloviću,
obraćam Vam se za savet kao čoveku, i kao osobi koja u našem selu važi za „svemogućeg“, da me posavetujete šta bih ja, kao građanim ove zemlje, trebao da uradim pa da budem ravnopravan sa mojim komšijama. Bar što se tiče putne infrastrukture.
Srdačno
Dragan Janković, poljoprivrednik iz sela Bojić
Naslovna fotografija: facebook stranica GO NS Šabac
